Uzgajanje životinja na farmama je jedan od glavnih faktora rizika za globalne pandemije. Postoji alternativa!

Sa sve većom epidemiološkom pretnjom koju predstavlja korona virus (SARS-CoV-2) brojni pojmovi, koji su prethodno bili poznati gotovo isključivo stručnjacima su ušli u svakodnevni govor: korona virus, period inkubacije, vektor infekcije. Međutim, na duže staze se može ispostaviti da je najznačajniji od ovih termina zoonoza – bolest koja se prenosi sa životinja na ljude.

Izvor: Vegetarian Society of Denmark

Virus korona iz 2019. godine (COVID-19) poslednji je u nizu brzoširećih zaraznih bolesti izazvanih životinjskim virusima koji su uspeli da pređu barijeru između vrsta i da zaraze ljude (takozvane zoonozne bolesti)[1].

Od oko 1400 patogena poznatih savremenoj medicini, više od 800 (~60%) potiče od životinja[2]. Skoro svake godine otkrivaju se novi patogeni životinjskog porekla koji predstavljaju ozbiljnu pretnju za ljude[3]. Pored COVID-19, ove opasne bolesti koje izazivaju zoonozni virusi uključuju i ptičju i svinjsku influencu (poznatije kao ptičji i svinjski grip), teški akutni respiratorni sindrom (SARS) i razne vrste hemoragične groznice, uključujući ebolu[4].

Izvor: Konrad Łoziński

Zoonozne infekcije su najčešće virusne (ređe bakterijske) i nastaju ili direktnim kontaktom sa bolesnom životinjom, ili konzumiranjem njenog mesa. Istraživači sumnjaju da je izvor trenutnog širenja bolesti izazvane korona virusom pijaca mesa u Vuhanu, gde su se u užasnim uslovima prodavale mnoge vrste divljih i domaćih životinja. S obzirom na rizik za javno zdravlje koji predstavljaju takve pijace, kineske vlasti ih trenutno postepeno ukidaju širom zemlje[5].

Međutim, daleka, egzotična priroda azijskih pijaca na kojima se prodaju životinje ne bi trebalo da nam olakša brigu. Prema mišljenju stručnjaka, jedan od trenutno najvećih epidemioloških faktora rizika je konvencionalni sistem stočarstva[6]. Posebno je opasan industrijski uzgoj u kojem se razmnožava i gaji većina životinja za ishranu[7].

Zbog vrlo velike gustine i male genetičke raznovrsnosti životinja koje se na njima drže, ovakve farme omogućuju odlične uslove za brzo širenje virusa. Ovaj fenomen podstiče i veoma visok intenzitet proizvodnje, koji izaziva hronični stres i posledično slabi imuni sistem životinja. Potencijalni pokretači prenosa zoonoznih bolesti uključuju i transport na veće daljine, kao i opsežan lanac snabdevanja koji koristi životinjska industrija[8].

Izvor: Konrad Łoziński

Negativne posledice konvencionalnog uzgoja životinja su dobro ilustrovane istraživanjima o razvoju patogena koji potiču od svinja. Između 1985. i 2010. godine svetska proizvodnja svinjskog mesa se povećala za preko 80%. U istom periodu je na farmama svinja globalno identifikovano 77 novih patogena. Nijedan od njih nije zabeležen među ovim životinjama pre 1985. godine. 82% ovih patogena pronađeno je u 20% zemalja sa najvećim udelom proizvodnje svinjskog mesa u svetu[9].

Dokazano je da je najmanje jedan od patogena koji potiče od svinja smrtonosan za ljude[10]. Prema različitim procenama, tokom pandemije svinjskog gripa A/H1N1 2009. godine umrlo je između 100.000 i 400.000 ljudi širom sveta, a još 180.000 ljudi je umrlo od posledica komplikacija nakon bolesti[11].

Kako bi smanjili potencijal patogenosti industrijskog uzgoja, proizvođači obično koriste antibiotike kao dodatak hrani. Ovaj slučaj postoji u Poljskoj. Iako zakon EU zabranjuje preventivnu upotrebu antibiotika (mogu da se koriste samo u svrhu lečenja i pod nadzorom veterinara), izveštaj koji je 2018. objavio Vrhovni ured za reviziju (NIK) otkrio je da čak 70% rutinski proverenih poljskih uzgajivača koristi antibiotike (ovaj procenat je čak viši u živinarstvu: 82% kod kokošaka i 88% kod ćurki)[12].

Izvor: Konrad Łoziński

Epidemiolozi smatraju da je široka upotreba antibiotika u fabričkom uzgoju jedna od najvećih pretnji javnom zdravlju na svetu[13]. Kako se povećava upotreba životinjskih proizvoda koji sadrže antibiotike, raste rizik da patogeni postanu imuni na antimikrobne agense (takozvana rezistencija na antibiotike)[14].

Već danas infekcije izazvane mikroorganizmima otpornim na antimikrobna sredstva uzrokuju oko 50.000 smrti godišnje samo u Evropi i SAD-u. Prema izveštaju sačinjenom za vlasti Velike Britanije iz 2014, ukoliko se ova situacija ne promeni, čak 300 miliona ljudi širom sveta može prerano umreti od rezistencije na antibiotike[15].

U svetlu gore navedenih podataka, ne bi trebalo da je iznenađujuće što su naučnici koji istražuju pandemije već ubeđeni da nas najgore, nažalost, tek čeka. Kao što smo pročitali u nedavnom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije: „Ako je istina da je ono što je prošlo prolog, onda postoji stvarna pretnja da brza i veoma smrtonosna pandemija respiratornog patogena ubije 50 do 80 miliona ljudi i da uništi gotovo 5% svetske ekonomije. Globalna pandemija u tom obimu bila bi katastrofalna, stvarajući široko rasprostranjenu pustoš, nestabilnost i nesigurnost. Svet nije spreman“[16].

Izvor: Konrad Łoziński

Dok smo svedoci strastvenih pokušaja vlasti u mnogim zemljama širom sveta da zaustave pandemiju COVID-19, moramo biti svesni da se trenutno borimo samo protiv simptoma i posledica, ali ne i uzroka. Ogromni napor i posvećenost zdravstvenih radnika, sanitarnih i epidemioloških službi i naučnika koji rade na vakcini, nažalost, neće dati trajne rezultate, ukoliko ih ne isprate sistemske promene u načinu na koji dobijamo i proizvodimo hranu.

Kako kaže dr Liz Speht, saradnica direktora za nauku i tehnologiju na Good Food Institutu kao odgovor na trenutnu pandemiju korona virusa SARS-CoV-2: „Vreme je da priznamo da smo kao civilizacija prerasli zastareli koncept korišćenja životinja za proizvodnju mesa. Lov i uzgoj životinja obavljali su svoju svrhu hiljadama godina za rast ljudske populacije. Ali 2020. moramo biti brutalno iskreni prema sebi. Ne možemo da nastavimo da radimo ovo. Trenutni sistem je slomljen. Nije efikasan, stabilan, niti održiv i krajnje je nesiguran“[17].

Na sreću, kako dodaje istraživač, postoji i alternativa ovom sistemu u obliku progresivno naprednije proizvodnje analognog mesa zasnovanog na biljnim proteinima i poljoprivrednom sektoru veštačkog mesa koji se ubrzano razvija (posebno takozvano čisto ili veštački uzgojeno meso).

Izvor: Anima International blog

Burgeri, kobasice, narezi, sirevi i mleko na bazi visokoproteinskih mahunarki već godinama su dostupni na policama prodavnica. Međutim, do nedavno većinu proizvodnje u ovoj oblasti obavljala su mala preduzeća ili je postojala samo marginalna uloga u portfoliju velikih kompanija, dok su glavni kupci bili vegani, vegetarijanci i ljudi koji imaju alergije na hranu. Danas porast interesovanja kod kupaca koji su na tradicionalnoj ishrani podstiče masovnu proizvodnju mesnih alternativa koju sve češće preuzimaju velike prehrambene kompanije kao što su Nestle, Unliever, Cargill ili Tyson Foods[18].

Izuzetno dinamičan porast sektora alternativnog biljnog mesa ilustruje priča o berzi jednog od lidera u ovoj oblasti, američkog startapa Beyond Meat. Ubrzo nakon predstavljanja na NASDAQ vrednost deonica kompanije porasla je za 734%, što je najbolji rezultat postignut u SAD-u u okviru inicijalne javne ponude (IPO) 2019. godine[19].

Izvor: Anima International blog

Ogromna količina novca koja se ulaže u sektor biljnih proteina ne samo da predstavlja sve veću dostupnost proizvoda na biljnoj osnovi, već i mogućnost sprovođenja sve naprednijih istraživanja njihove nutritivnosti, ukusa kao i teksture. Dobijeni proizvodi, poput gore navedenog Beyond Meat burgera ili njihovog glavnog konkurenta – Impossible Burger, sprovode uzastopne testove na slepo (većina ispitanika nije u stanju da ih razlikuje od tradicionalno dobijenog mesa) i na taj način zadovoljavaju senzorne potrebe ljubitelja mesa bez upotrebe životinja koje se drže na opasnim farmama[20].

Ono što je važno je da ovi proizvodi često imaju bolje hranljive vrednosti nego mesni analozi i da ne sadrže antibiotike i životinjske hormone rasta. I sve to uz mnogo manju upotrebu prirodnih resursa i daleko niži efekat staklene bašte[21].

Uoči rastuće zoonozne pandemije, izgleda da je posebno važno uložiti veći napor sa ciljem bržeg razvoja alternativa industrijskom uzgoju životinja. Biljni proteini nam možda neće dozvoliti da se borimo protiv trenutnog širenja zoonoznog korona virusa, ali mogu mnogo da nam pomognu u zaštiti od sličnih pretnji. Kao što tvrdi dr Speht koja je ranije citirana: „I mesni proizvodi na biljnoj bazi, kao i oni koji su veštački uzgojeni, uklanjaju nesigurnost u ishrani i brigu o zoonoznim bolestima svojstvenim hrani životinjskog porekla. Savremena biljna i veštački uzgojena proizvodnja mesa nudi potrošačima bezbolnu zamenu na njihovom stolu, zajedno sa ogromnom prednošću u bezbednosti i održivosti u celom lancu snabdevanja“[25].

Autor članka: Włodzimierz Gogłoza
Ovaj članak je u originalu objavljen na poljskom na blogu organizacije Otwarte Klatki.

Izvori:

[1] K.G. Andersen, A. Rambaut, W.I. Lipkin, E.C. Holmes, R.F. Garry, The proximal origin of SARS-CoV-2, https://www.nature.com/articles/s41591-020-0820-9
[2] W.B. Karesh, A. Dobson, J.O. Lloyd-Smith, J. Lubroth., M.A. Dixon, M. Bennett, S. Aldrich, T. Harrington, P. Formenty, E.H. Loh, Ecology of zoonoses: natural and unnatural histories, “The Lancet” vol. 380, no. 9857 (2012), p. 1936–1945, https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(12)61678-X/fulltext
[3] M. Greger, The human/animal interface: emergence and resurgence of zoonotic infectious diseases, “Critical Reviews in Microbiology” vol. 33, no. 4 (2007), pp. 243–299 https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/10408410701647594
[4] Z. Gliński, K. Kostro, Zoonotyczne wirusy stale zagrażające człowiekowi, “Życie Weterynaryjne” 88 (2013), pp. 192–197, https://vetpol.org.pl/dmdocuments/ZW%202013-03%20%2002.pdf
[5] J. Gorman, China’s Ban on Wildlife Trade a Big Step, but Has Loopholes, Conservationists Say, https://www.nytimes.com/2020/02/27/science/coronavirus-pangolin-wildlife-ban-china.html
[6] J.H. Leibler, J. Otte, D. Roland-Holst, Industrial Food Animal Production and Global Health Risks: Exploring the Ecosystems and Economics of Avian Influenza, “EcoHealth” 6 (2009), pp. 58–70, https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs10393-009-0226-0. See also Zoonotic Diseases, Human Health And Farm Animal Welfare, https://www.ciwf.org.uk/research/food-and-human-health/zoonotic-diseases/. See also: J. Bryner, 13 Animal-to-Human Diseases Kill 2.2 Million People Each Year, https://www.livescience.com/21426-global-zoonoses-diseases-hotspots.html.
[7] J.P. Graham, J.H. Leibler, L.B. Price, J.M.Otte, D.U. Pfeiffer, T. Tiensin, E.K. Silbergeld, The Animal-Human Interface and Infectious Disease in Industrial Food Animal Production: Rethinking Biosecurity and Biocontainment, “Public Health Reports” vol. 123 no. 3 (2008): pp. 282–299, https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2289982/; J. Otte, D. Roland-Holst, D. Pfeiffer, R. Soares-Magalhaes, J. Rushton, J. Graham and E. Silbergeld, Industrial Livestock Production and Global Health Risks, http://www.fao.org/3/a-bp285e.pdf. See also Putting Meat on the Table: Industrial Farm Animal Production in America, A Report of the Pew Commission on Industrial Farm Animal Production, http://www.pcifapia.org/_images/PCIFAPFin.pdf
[8] M. Greger, The Long Haul: Risks Associated With Livestock Transport, “Biosecurity and Bioterrorism: Biodefense Strategy, Practice, and Science”, vol. 5, no. 4, (2007), pp. 301–311;
[9] A.M. Rule, S.L. Evans, E.K. Silbergeld, Food animal transport: A potential source of community exposures to health hazards from industrial farming, “Journal of Infection and Public Health” Volume 1, Issue 1, 2008, pp. 33–39, https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1876034108000026?via%3Dihub
[10] G. Fournie, L. Kearsley-Fleet, J. Otte, D. Pfeiffer, Trends in the emergence of swine pathogens, Animal Production and Health Commission for Asia and Pacific 2012.
[11] Centers for Disease Control and Prevention, National Center for Immunization and Respiratory Diseases, 2009 H1N1 Pandemic (H1N1pdm09 virus), https://www.cdc.gov/flu/pandemic-resources/2009-h1n1-pandemic.html.
[12] K. Hickok, How does the COVID-19 pandemic compare to the last pandemic? https://www.livescience.com/covid-19-pandemic-vs-swine-flu.html
[13] The breeders audited by NIK claimed that they use antibiotics only as treatment but, as the auditors point out, “it was not possible to establish the real causes of the use of antibiotics in animal husbandry, mainly because of the insufficient surveillance system, which does not provide reliable data.” See: Informacja o wynikach kontroli: wykorzystywanie antybiotyków w produkcji zwierzęcej w województwie lubuskim, https://www.nik.gov.pl/plik/id,16217,vp,18741.pdf
[14] T.P. Van Boeckel, J. Pires, R. Silvester, C. Zhao, J. Song, N.G. Criscuolo, M. Gilbert, S. Bonhoeffer, R. Laxminarayan, Global trends in antimicrobial resistance in animals in low- and middle-income countries, “Science” vol. 365, no. 6459 (2019), https://science.sciencemag.org/content/365/6459/eaaw1944. See also Stop using antibiotics in healthy animals to prevent the spread of antibiotic resistance, https://www.who.int/news-room/detail/07-11-2017-stop-using-antibiotics-in-healthy-animals-to-prevent-the-spread-of-antibiotic-resistance.
[15] R.J. Fair, T. Yitzhak, Antibiotics and bacterial resistance in the 21st century, “Perspectives in Medicinal chemistry” 6 (2104) pp. 25–64, https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4159373/ See also: M. Mckenna, The Hidden Link Between Farm Antibiotics and Human Illness, https://www.wired.com/story/farm-antibiotics-human-illness-hidden-link/
[16] Antimicrobial Resistance: Tackling a Crisis for the Health and Wealth of Nations, The Review on Antimicrobial Resistance Chaired by Jim O’Neill, December 2014, https://amr-review.org/sites/default/files/AMR%20Review%20Paper%20-%20Tackling%20a%20crisis%20for%20the%20health%20and%20wealth%20of%20nations_1.pdf
[17] Global Preparedness Monitoring Board, A world at risk: annual report on global preparedness for health emergencies, Geneva: World Health Organization 2019, p. 6, https://apps.who.int/gpmb/assets/annual_report/GPMB_annualreport_2019.pdf
[18] L. Specht, Modernizing Meat Production Will Help Us Avoid Pandemics, https://www.wired.com/story/opinion-modernizing-meat-production-will-help-us-avoid-pandemics/
[19] D. Yaffe-Bellany, The New Makers of Plant-Based Meat? Big Meat Companies, https://www.nytimes.com/2019/10/14/business/the-new-makers-of-plant-based-meat-big-meat-companies.html
[20] C. Reinicke, Beyond Meat extends its post-IPO surge to 734%, breaking the $200-a-share threshold for the first time, https://markets.businessinsider.com/news/stocks/beyond-meat-stock-price-breaks-200-per-share-2019-7-1028376980
[21] A. Peters, Inside the lab where Impossible Foods makes its plant-based “blood”, https://www.fastcompany.com/90264450/inside-the-lab-where-impossible-foods-makes-its-plant-based-blood
[22] A. Peters, Here’s how the footprint of the plant-based Impossible Burger compares to beef, https://www.fastcompany.com/90322572/heres-how-the-footprint-of-the-plant-based-impossible-burger-compares-to-beef
[23] P. Shapiro, Clean Meat: How Growing Meat Without Animals Will Revolutionize Dinner and the World, New York NY 2018
[24] Z.F. Bhat, S. Kumar, H. Fayaz, In vitro meat production: Challenges and benefits over conventional meat production, “Journal of Integrative Agriculture” vol. 14, no. 2 (2015), pp. 241–248, https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S209531191460887X
[25] R. Morgan, Bill Gates and Richard Branson are betting lab-grown meat might be the food of the future, https://www.cnbc.com/2018/03/23/bill-gates-and-richard-branson-bet-on-lab-grown-meat-startup.html.
L. Specht, Modernizing Meat Production…, ibid.