Šta nije u redu sa akvarijumima i tematskim parkovima?

„Zoološki vrtovi su mesta gde se čuvaju razne vrste životinja, bilo u kavezima ili na određenom prostoru, a u rekreativne, edukativne i naučne svrhe“ – ovako glasi opis pojma zoološki vrt koji možete naći čak i na Vikipediji. Posetioci zooloških vrtova najčešće su ljubitelji životinja, koji dovode decu i žele da provedu lepo poslepodne među neobičnim vrstama. Poseta, sama po sebi, percipirana je kao zabavna aktivnost, bez žrtava, posebno ako se uzme u obzir pretpostavljena svrha koju ova mesta imaju. U zoološkim vrtovima kavezi su uređeni tako da donekle imitiraju prirodno stanište životinje, što posetioca može zavarati da životinja živi srećno. Međutim, prirodna staništa tih životinja imaju ogromne površine na kojima razvijaju složene društvene odnose. 

Zoološki vrtovi grade lažnu sliku edukacije, očuvanja vrsta, apsolutne brige i pružanja nege životinjama tokom celog života, iako, kao i svaka industrija imaju sopstveni interes na prvom mestu, pri čemu su životinje roba kojom trguju, koju pozajmljuju, prodaju kada prestanu da budu isplative. Sam boravak u skučenim kavezima je veoma stresan za životinje, a pri preseljenju iz jednog u drugi zoološki vrt dolazi do odvajanja životinja iz već utvrđenih društvenih grupa i prisiljavanja na privikavanje na nove rutine, druge negovatelje i drugačija veštačka okruženja, što je veoma stresno i traumatično za životinje.

Veliki problem takođe predstavlja činjenica da mnoge države širom sveta nemaju zakone o životinjama u zatočeništvu. Reprezentativan primer je SAD gde američko Ministarstvo poljoprivrede (USDA) daje licence izlagačima životinja i trebalo bi da sprovodi savezni Zakon o dobrobiti životinja (Animal Welfare Act ili skraćeno AWA). Pritom, gmizavci, ribe i druge hladnokrvne životinje nisu ni razmatrane u propisima AWA.

Izvor: WeAnimals

Edukacija ili eksploatacija?

Mnoge studije, uključujući i one koje su rađene od strane same zoo-industrije, pokazale su da većina posetilaca zooloških vrtova jednostavno luta po terenima, zastanu na kratko ispred kaveza i većinu vremena provedu u užini i odlascima u toalete.

Jedno istraživanje posetilaca „Nacionalnog zoološkog vrta“ u Vašingtonu pokazuje da su posetioci proveli manje od 8 sekundi u gledanju zmija i jednu minutu sa lavovima.

Zoohoza

Studija koju je sprovelo Udruženje za zaštitu životinja u zatočeništvu (Captive Animals Protection Society) zaključilo je da oko 90% javnih istraživanih akvarijuma poseduje životinje koje ispoljavaju stereotipno (neurotično) ponašanje poput uzastopnog ponavljanja radnje podizanja glave iznad površine vode, vrte se u krug oko imaginarnog predmeta ili se pak trljaju o zid akvarijuma.

Izvor: Last Chance for Animals (LCA)/The Dodo

Šta nije u redu sa akvarijumima i tematskim parkovima?

Sve u akvarijumu je veštačko – od smeše mineralne morske vode, do zasićenosti kiseonikom koji bi se inače proizveo talasnim delovanjem i prirodnim procesima. U javnim akvarijumima životinje ne mogu obavljati prirodno ponašanje koje je važno za njihovo psiho‑socijalno stanje kao što je prelaženje velikih daljina, migriranje, druženje i potraga za hranom.

U morskim parkovima i akvarijumima životinje su izložene glasnim zvukovima, gužvama i stresu jer veliki broj ljudi stavlja svoje ruke na zidove akvarijuma. U Los Anđelesu u SeaQuest-u službenici koji su zaduženi za kontrolu životinja izjavili su da su morali da stave morske zvezde i kornjače u karantin nakon što su počele da ispoljavaju znake da ne žele da ih dodiruju.

Životinje prilično pate zbog nemogućnosti da izbegnu interakciju sa posetiocima. Dodirivanje vode takođe može biti pogubno za životinje u slučaju da se voda na taj način kontaminira bakterijama.

Upoznati smo sa inteligencijom kopnenih životinja i nije nam teško da se identifikujemo s njima i zauzmemo za njihova prava, ali imamo toliko predrasuda o morskim životinjama kao što su recimo tropske ribe koje koristimo da bi „ukrasili“ ambijent ili hobotnice za koje verovatno niste znali da su beskrajno zabavne i da se 1/3 njihovog mozga nalazi u njihovim pipcima.

„Vrebaju u akvarijumu – neverovatni hudiniji iz dubina“

Hobotnice postoje još od vremena dinosaurusa. Sposobne su da podignu četiri puta veću težinu od sopstvene, menjaju boje i imaju sposobnost da menjaju svoje gene. Njihov zanimljiv talenat je da mogu da otvore teglu iznutra i takođe umeju da koriste razne alate. One vole da se zabavljaju. Pokazatelj inteligencije hobotnica je to da se mogu čak i dosađivati.

Oto, hobotnica iz nemačkog akvarijuma, jasno zaposlenima daje do znanja da mu je dosadno. Napravio je mali spoj tako što je svetlo iznad svog rezervoara isprskao vodom što je uzrokovalo da nestane struja u celoj zgradi. On takođe pokazuje svoju dosadu žonglirajući rakovima, bacajući kamenje na staklo, pa čak i preuređujući akvarijum.

Još jedan način da izrazite svoje nezadovoljstvo jeste da prskate vodom svoje posetioce i otmičare. Hobotnice zadržavaju vodu u svojim telima kako bi primile kiseonik i mogu je istisnuti iz pipaka. Hobotnica u Dorsetu u Engleskoj prikladno nazvana Squirt (eng. mlaz vode) dosetila se kako da iskoristi ovu tehniku. Ona poliva vodom posetioce i zaposlene uvek kada prođu pored njenog akvarijuma.

Izvor: WeAnimals

Tropske ribe za lični akvarijum – put do istrebljenja vrsta

Ribe međusobno razgovaraju kroz niz niskofrekventnih zvukova. Ekolog sa univerziteta u Bernu, Švajcarskoj rekao je da ribe imaju jedan od najsloženijih društvenih sistema. One pomažu jedna drugoj, znaju da se udvaraju, upozoravaju jedna drugu na opasnost. One međusobno sarađuju.

Postoji više od 30000 vrsta riba, taj broj predstavlja polovinu svih životinjskih vrsta za koje se zna do danas. Da li ste znali da neke vrste riba mogu da lete, a druge su u stanju da svoj pol menjaju iz muškog u ženskog i obratno?

Ono što mnogi ljudi doživljavaju kao hobi, dovodi do istrebljenja vrsta. Više od 20000 riba se ulovi svake godine da bi ih ljudi smestili u svoje male zatvore u kući. Neke vrste kao što je bugajski kardinal postale su ugrožene zbog prekomernog ribolova koji pokušava da zadovolji potrebe industrije akvarijuma.

Poslednji udah – okončanje života u zatočeništvu

Neki naučnici delfine smatraju najinteligentnijim stvorenjima na svetu. Delfini su veoma društveni i u prirodi ostvaruju kompleksne odnose sa drugima. Svaki put kada udahnu, delfini čine izvestan napor, oni ne dišu refleksno kao ljudi. Isto tako mogu da okončaju svoj život kada im postane nepodnošljiv, time što jednostavno sledeći put neće udahnuti, što se u akvarijumima i dešava.

Alternative bez okrutnosti

U novom akvarijumu kompanije „Nacionalne geografija“ koji je otvoren na Tajms skveru u Njojorku možete plivati sa kitovima i delfinima, istraživati koralne grebene dok stanovnici riba prolaze pored vas, a sve to bez okrutnosti.

Izvor: National Geographic Encounter – Ocean Odyssey

Ocean Odyssey pokazuje svu čaroliju okeana zahvaljujući interaktivnoj tehnologiji snimanja pokreta životinja. Posetioci su okruženi digitalnim kitovima koji komuniciraju međusobno ispuštajući melodične zvukove. Lisa Truit, glavna kreativna direktorka koja je kreirala zadivljujuće visokotehnološke vizuelne doživljaje, kaže da je želela da pokaže svetu nekoliko najzanimljivijih i retko zabeleženih ponašanja životinja koje okean može da ponudi. Pritom se 27% od svake kupljene karte odvaja se za zaštitu okeana.

Sa Ocean Odyssey Nacionalna geografija je definitivno dokazala da akvarijum bez zarobljenih životinja može biti očaravajući što čini da izgovori Sea World-a o edukaciji i očuvanju zvuče slabo i zastarelo u najboljem slučaju.

Šta je moguće preduzeti?

Postoje drugi načini da naučite o životinjskom svetu bez podržavanja akvarijuma i tematskih parkova koji eksploatišu životinje. Neki od predloga su posmatranje životinja u njihovom prirodnom staništu ili poseta alternativama bez okrutnosti poput pomenutog Ocean Odyssey ili „Državnog parka koralnih grebena“ (John Pennekamp Coral Reef State Park) – prvog podmorskog parka u SAD-u. Park obuhvata 185 nautičnih kvadratnih milja koralnih grebena, korita morske trave i mangrovskih močvara. Možete plivati sa životinjama u njihovoj kući i pod njihovim uslovima. Posetite plažu, prirodni rezervat ili registrovana utočišta za životinje.

Svake godine akreditovana utočišta za životinje širom sveta prime stotine egzotičnih i divljih životinja iz cirkusa, zooloških vrtova i pet šopova. Nažalost ove životinje nije moguće opet vratiti u divljinu gde i pripadaju, jedino je moguće brinuti se o njima do njihove smrti. Neki zoološki vrtovi doneli su odluku da obezbede utočište onim životinjama kojima je to zaista potrebno. Zoološki vrtovi se moraju transformisati iz zatvora u utočišta za životinje gde su prava i dobrobit životinja najveći prioritet.

Nemojte podržavati zoološke vrtove, javne akvarijume i druge organizacije koje koriste životinje zarad profita. Sve dok ljudi kupuju karte za ovakve mesta u kojima se životinje drže u zatočeništvu, životinje će i dalje patiti.

Izvori:

https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/2006/08/16/lurking-at-the-aquarium-brilliant-houdinis-of-the-deep/db7daab6-255e-4fef-be98-601c31e80fd9/

https://www.nationalgeographic.com/animals/2019/08/waza-zoos-accused-of-mistreating-animals-wap-report/