Zoološki vrtovi – okrutna praksa koja traje vekovima

Praksa držanja divljih životinja u zatočeništvu i njihovog izlaganja je naizgled stara koliko i život u gradovima. Iz teorijskih i arheoloških izvora može se zaključiti da najstariji dokazi o čuvanju egzotičnih životinja potiču još od pre 4.000 godina sa tla Mesopotamije, a poznato je da su posebne kolekcije životinja postojale i u Egiptu, Kini, Grčkoj, dok su u Rimu najbrojnije bile takozvane gladijatorske menažerije, u kojima su se čuvale divlje životinje namenjene borbama u gladijatorskim arenama.

Menažerije su bile prve manje „privatne kolekcije egzotičnih životinja“ vladajuće elite, čiji razvoj i evolucija je doveo do zooloških vrtova koje danas poznajemo. Zoološki vrt u modernom smislu postoji tek od kraja XVIII veka, a promene u njegovom konceptu tokom vekova mnogo govore o civilizacijskim vrednostima i odnosu ljudi prema ostalom živom svetu. Gotovo svi poznatiji evropski vladari imali su privatne menažerije, kao još jedan pokazatelj kraljevske moći i prestiža, a koje su služile isključivo za zabavu vladara i njegovih dvorjana. Londonska menažerija u XVII veku bila je tipična takva kolekcija, a jedna od najmodernijih u to vreme bila je menažerija francuskog kralja Luja XIII u Versaju, sa mnoštvom dekoracija.

Era „carskih i kraljevskih menažerija“ bila je najintenzivnija od XVI do XVIII veka, a u tom periodu pripadnici nižih klasa su mogli da vide egzotične divlje životinje jedino u cirkusima koji su putovali kroz evropske gradove i sela. Već pri kraju XVIII i tokom XIX veka, menažerije su postale zoo-vrtovi, odnosno javne institucije. U XIX veku začet je koncept modernog zoo-vrta, a za primat su se u to vreme takmičili Jardin des Plantes u Parizu i londonski Regent’s Park Zoo. Ono što je zanimljivo za ta dva zoo-vrta je da su već u to vreme predstavljali donekle i naučne institucije. Međutim, najstariji zoološki vrt u Evropi u smislu javne institucije bio je bečki Šenbrun, koji je otvoren 1752. godine a ulaz je bio slobodan sve do 1918. godine. U ovom zoološkom vrtu rođen je 1906. prvi slon u zarobljeništvu, a 2001. rođen je Abu, prvo slonče iz epruvete.

Tokom XX veka došlo je do promena u koncepciji zoo-vrtova, kroz drugačije uređeni prostor za životinje, koji se zasnivao na nekoliko različitih pravaca. Novi koncept uveden na samom početku prošlog veka, takozvani „Panorama zoo-vrt“, podrazumevao je prostor bez pregrada i šipki, što sličniji prirodnom okruženju. Za odvajanje životinja od posetilaca primenjen je sistem iskopanih jarkova ili kanala. Drugi pravac karakterističan je za dvadesete i tridesete godine XX veka, po kojem je ovaj period dobio naziv „higijenska era“. Koncept je predstavljao udaljavanje od panoramskih zoo-vrtova i zasniva se na ideji minimalističkih kaveza, jednostavnih za čišćenje, a na štetu životinja. Trend sterilnih kaveza sa betonskim podovima i keramičkim zidovima trajao je sve do šezdesetih godina prošlog veka, ali se, nažalost, kavezi ovog tipa i dalje mogu videti u mnogim evropskim zoo-vrtovima, pa i u Srbiji.

Izvor: Udruženje za prava i zaštitu životinja „Mia“

U Srbiji postoje 4 gradska zoološka vrta – u Beogradu (otvoren 1936. godine), na Paliću (otvoren 1949. godine), u Jagodini (otvoren 2006. godine) i u Boru (otvoren 2011.). Sigurno se svako od nas bar jednom našao u nekom od njih. Dakle, prvi zoološki vrt u Srbiji otvoren je u Beogradu više od 100 godina nakon otvaranja prvih vrtova u zemljama Zapadne Evrope. Od početka je baštinio ideje modernih zooloških vrtova, međutim, splet kulturno-istorijskih okolnosti u kojima je, kao i drugi srpski vrtovi, nastao imao je niz specifičnosti. Kada govorimo o zoološkim vrtovima, treba imati u vidu da oni za grad i državu predstavljaju nešto nalik muzeju, oni se ne otvaraju primarno radi ostvarenja profita, već kako bi cela lokalna zajednica imala dodatnu korist kroz pokretanje turizma i drugih delatnosti, kao i radi navodne podrške obrazovanju, naučnom razvoju, očuvanju retkih životinjskih vrsta, što sve zajedno utiče na ukupnu sliku te destinacije i odnos njenih stanovnika prema prirodnom okruženju. Za to su dobar primer zoološki vrtovi u Jagodini i Boru, koji su osnovani kao deo šireg projekta jačanja turističke ponude ovog grada koji lokalne vlasti intenzivno sprovode u poslednjih desetak godina u nameri da privredu ovih danas osiromašenih i deindustrijalizovanih gradova „prešaltaju“ u celini na turizam i uslužne delatnosti.

Kada govorimo o nastanku zooloških vrtova u Srbiji, važno je propratiti put razvoja od ideje do realizacije i na koji način su javne institucije doprinele tome da se izgradnja izvrši u najkraćim mogućim rokovima. Beogradski zoološki vrt je svečano otvoren 12. jula 1936. godine i danas je u katastrofalnom stanju. Postoji više peticija koje su pokrenuli kako građani Srbije, tako i inostrani građani da se ova institucija zatvori, zbog osnovih uslova koje ne ispunjava. „Vrt dobre nade“, kako je pun naziv ove institucije, zapravo radi pod izgovorom kao rescue center, iako decenijama nisu spasili ni jednu životinju, već ih samo nasilno razmnožavaju ili kupuju. Prema finansijskom izveštaju iz 2017. godine, može se proceniti da ovaj zoološki vrt apsolutno nema dovoljno prihoda da pruži adekvatnu ishranu i negu za preko 1700 životinja, koliko ih je tamo porobljeno.

Ako su kratki vremenski periodi od ideje do realizacije u slučaju prethodna dva vrta o kojima je ovde bilo reči ikakav indikator postojanja političke volje za osnivanjem zooloških vrtova, slučaj Jagodine je još upečatljiviji budući da je zoo-vrt sagrađen za samo 70 dana. Jagodinski zoološki vrt se najčešće pominje u pratnji akva-parka i muzeja voštanih figura koji takođe predstavljaju nove turističke atrakcije u Jagodini i zapravo se nalaze u neposrednoj blizini vrta. Osnivač javnog preduzeća Zoološki vrt Jagodina je, prema podacima dostupnim na veb-sajtu Agencije za privredne registre, grad Jagodina. Prema podacima navedenim na zvaničnoj Facebook stranici vrta, izgradnja vrta počela je 3. aprila 2006. godine i trajala samo 70 dana. Prema podacima na Vikipediji u osnivanje vrta je opština uložila oko 40% sredstava dok su ostala sredstva dobavljena iz donacija, od čega je Beogradski zoološki vrt bio najveći donator koji je obezbedio sve životinje. Ovim povodom je Vuk Bojović, tadašnji direktor beogradskog vrta, proglašen počasnim građaninom Jagodine, a danas ulica u kojoj se zoološki vrt nalazi nosi njegovo ime. Idejni inicijator osnivanja zoološkog vrta u Jagodini je bio Dragan Marković (zvani Palma), gradonačelnik Jagodine. Ovakva hitra reakcija i realizacija projekta je proizvod, s jedne strane, opsežnog plana za razvoj turizma u Jagodini, a s druge strane, činjenice da su sve životinje za vrt dobijene na poklon od beogradskog vrta, tako da nabavka „eksponata“, koja inače predstavlja najkomplikovaniji aspekt osnivanja zooloških vrtova, nije u ovom slučaju predstavljala problem. Opet, politički uticaj i veze Dragana Markovića Palme su svakako odigrali ulogu u ovom procesu, a njihov značaj će postati još evidentniji nekoliko godina kasnije prilikom akcije nabavke žirafe za jagodinski zoološki vrt.

Zoološki vrt na Paliću je osnovan 1949. godine, a otvoren 1. maja 1950. godine. Osnivač vrta je gradska uprava grada Subotice, a vrt je registrovan kao ustanova kulture i potpada pod Sekretarijat društvenih delatnosti u gradskoj upravi grada Subotice. Vrt se finansira delom od sopstvenih prihoda, od ulaznica, a delom iz budžeta grada, te su tako građani Subotice, slagali se sa idejom zooloških vrtova ili ne, prinuđeni da ga finansiraju.

Izvor: Medijski istraživački centar (MIC) Niš

Prema podacima navedenim na zvaničnoj Facebook stranici zoološkog vrta u Jagodini, njegova izgradnja počela je 3. aprila 2006. godine i trajala samo 70 dana. Beogradski zoološki vrt bio najveći donator, koji je obezbedio sve životinje, koje su na zvaničnim sajtovima nazivane i „eksponatima“. Ovim povodom je Vuk Bojović, tadašnji direktor beogradskog vrta, proglašen počasnim građaninom Jagodine, a danas ulica u kojoj se zoološki vrt nalazi nosi njegovo ime. Ovakva hitra reakcija i realizacija projekta je proizvod opsežnog plana za razvoj turizma u Jagodini, međutim, treba se zapitati kakvi su uslovi za životinje koje žive u kavezima koji su tako brzo napravljeni, kako to da se u zoološkom vrtu pravljenom početkom 21. veka i dalje primenjuju isti uslovi kao na početku 20. veka – goli zidovi i rešetke, te kakva je bezbednost posetilaca ovako brzo urađenog objekta. 

Kada je reč o nabavci životinja, Zoo-park Jagodina je upitan iz nekoliko razloga. Uticaj političkih prijateljstava je drastično ubrzao i olakšao proces osnivanja vrta u Jagodini. Naime, Vuk Bojović ne samo da je poklonio jagodinskom vrtu životinje iz fonda beogradskog vrta, već je, kako je izjavio, specijalno za zoološki vrt u Jagodini nabavio pavijane i babune kojih nema u beogradskom vrtu. Pored donacija od Zoološkog vrta grada Beograda, zoološki vrt u Jagodini je specifičan po tome što je od Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ u oktobru 2010. godine na poklon dobio 8 majmuna (cercopithecus aetiophs) koji su rođeni na institutu ali na njima nisu nikad vršena ispitivanja. Međutim, verovatno najpoznatija akvizicija zoološkog vrta u Jagodini je mužjak žirafe Jovanča.

Jovanča je u Jagodinu dopremljen iz Čikaga i zajedno sa transportom je koštao 45.000 evra. Medijska fama o jagodinskoj žirafi je trajala gotovo godinu dana pre Jovančinog prispeća, pa je tako njegov dolazak bio propraćen velikom posećenošću samog vrta i dobijanju političkih poena u političkoj trci za gradonačelnika Jagodine. Jovanča je dve godine bio sam, nakon čega je dobio „devojku“, Emu. U divljini žirafe žive u velikim grupama (najviše izbrojano je 66 članova) i uglavnom su krda podeljena na ženska i muška. Ponekad, manja krda formiraju majka i njeni potomci. Žirafe žive na prostranstvima od 50–130 kilometara kvadratnih i mužjaci često znaju da lutaju po toj teritoriji, istražujući. Veličina ograđenog polja u kojem se nalazi par žirafa u jagodinskom zoološkom vrtu nije velik ni kao četvrtina fudbalskog terena, čija standardna veličina iznosi 0,00714km2. Uobičajena hrana žirafa su kore sa drveća, listovi i plodovi krošanja, međutim, s obzirom na to da su Jovanča i Ema zatvoreni u betonsko-metalnom kavezu, nikada neće imati priliku da idu i brste krošnje koje im se dopadaju.

Povećanje broja zooloških vrtova u Srbiji nije dobar znak, umesto da se razmišlja o dobrobiti životinja koje decenije provode u zatočeništvu, te da se prostor njihovih kaveza širi, unapređuje i ide ka velikim parkovima, sve dok svi (ili makar većina) ljudi ne bude dovoljno dobro razumela njihovu patnju i dosadu u kavezima i na malim prostorima. Umesto ovoga, imamo ekspanziju broja zooloških vrtova sa veoma lošim uslovima za životinje, golom betonu, traumatično visokim temperaturama za bele medvede, foke i ostale polarne životinje, nemogućnost boravka u krdu i socijalizacije, nemogućnost parenja, telesne povrede izazvane neprirodnim materijalima, agresivno ili neuobičajeno ponašanje.Zoološki vrtovi od osnivanja do danas nisu promenili svoj koncept porobljavanja prirode, jedino ono što napreduje jeste politička kontrola i ubijanje svake pozitivne tendencije da se ta okrutna praksa okonča. Ministar zaštite okoline Kostarike René Castro kaže da njegova zemlja, svetski poznata po biodiverzitetu, kreće novim smerom u zaštiti prirode sadržanim u sloganu „Ne kavezima“. Prema planu, zoološki vrt „Simon Bolivar“ u glavnom gradu San Hoseu, u kojem žive stotine životinja, pretvoriće se u botanički vrt, a centar za očuvanje životinja „Santa Ana“ u drugom delu grada postaće park. Udruženja za zaštitu životinja, kao i veliki deo ekoloških aktivista ocenili su ovakav potez kao preokret u praksi, koji sada može da bude argument za slične zahteve i u drugim zemljama, a u prilog stavovima da je koncept zoo-vrta odavno prevaziđen i da moraju da se traže nove ideje u koegzistenciji ljudi i životinja. Trenutno u svetu postoji oko 10.000 zooloških vrtova u njima je porobljen ogroman broj životinja, kojima je svrha da ih neljudske životinje gledaju i promatraju. Tokom izolacije zbog korona virusa mogli ste da osetite kakav je osećaj kada vam je ograničeno kretanje. Zastanite na trenutak i zamislite da tako provedite ceo život.

Zoološki vrtovi od osnivanja do danas nisu promenili svoj koncept porobljavanja prirode, jedino ono što napreduje jeste politička kontrola i ubijanje svake pozitivne tendencije da se ta okrutna praksa okonča. Ministar zaštite okoline Kostarike René Castro kaže da zemlja, svetski poznata po biodiverzitetu, kreće novim smerom u zaštiti prirode sadržanim u sloganu „Ne kavezima“. Prema planu, zoološki vrt Simon Bolivar u glavnom gradu San Hoseu, u kojem žive stotine životinja, pretvoriće se u botanički vrt, a centar za očuvanje životinja Santa Ana u drugom delu grada postaće park. Udruženja za zaštitu životinja, kao i veliki deo ekoloških aktivista ocenili su ovakav potez kao preokret u praksi, koji sada može da bude argument za slične zahteve i u drugim zemljama, a u prilog stavovima da je koncept zoo-vrta odavno prevaziđen i da moraju da se traže nove ideje u koegzistenciji ljudi i životinja. Trenutno u svetu postoji oko 10.000 zooloških vrtova u njima je porobljen ogroman broj životinja, kojima je svrha da ih neljudske životinje gledaju i promatraju. Tokom izolacije zbog korona virusa mogli ste da osetite kakav je osećaj kada vam je ograničeno kretanje. Zastanite na trenutak i zamislite da tako provedite ceo život.

Autorka: Jelena Zoe Disić