Konzumiranje mleka je feminističko pitanje

Šta se dešava iza zatvorenih vrata mlečne industrije?

Tokom poslednjih sto godina feministkinje su se žestoko borile za svoja reproduktivna prava, seksualnu slobodu uključujući i pristup kontraceptivnim sredstvima i mogućnost abortusa. Ogorčeni smo pričama o silovanju, prisilnim trudnoćama, ubijanju dece u nekim zemljama u slučaju da su „neželjenog pola“, međutim sve su to standardne prakse koje se primenjuju u savremenom uzgoju krava. Neki će ovo odbaciti sa argumentom da su ljudski životi bitniji od neljudskih i da bi pitanje socijalne pravde trebalo da podrazumeva rod, pol i klasu, a nekima je jednostavno uvredljivo upoređivati živote krava sa ljudskim životima. Ako ćemo govoriti o reproduktivnoj kontroli i seksualnoj eksploataciji, onda ne bi trebalo da izostavimo krave u mlečnoj industriji, životinje koje su izložene nenormalnim fiziološkim zahtevima više nego bilo koja druga vrsta domaćih životinja, kako tvrdi i dr Džon Vebster, profesor na veterinarskom univerzitetu u Velikoj Britaniji.

Da li treba da postoji tako duboka razlika između socijalne pravde, feminističkog i pokreta za prava životinja?

Na trenutak uzmite važnost života neljudskih životinja jednakim vašim, slično kao što biste mogli da potvrdite i zagovarate borbe žena koje lično nisu vaše zbog privilegija određene rase, pola ili klase.

Autor: Troy Walz

Postupak dolaska do proizvodnje mleka

Idilična slika krave i teleta u zelenom okruženju je samo reklama koja prodaje proizvod. Mlečne krave se nasuprot tome uglavnom uzgajaju u zatvorenom i jedva da imaju prostora da se usprave i legnu. Proces kojim se dolazi do proizvodnje mleka podrazumeva nekoliko faza.

Veštački impregnirana – prva faza: U modernoj mlečnoj industriji krava je prisilno prvi put osemenjena nakon svog prvog rođendana. Za taj proces koristi se aparat koji je među farmerima poznat kao „rape rack“, grubo prevedeno „sprava za silovanje“. U ovom surovom, prljavom i bolnom procesu radnici gurnu kravi ruku duboko u vaginu da bi pronašli i pozicionirali matericu a zatim uz pomoć sprave za oplodnju dugačke oko tri metara ubrizgaju seme bika u kravu.

„Neželjeni pol“ – druga faza: Muška telad su nusproizvodi mlečne industrije. Telići se stavljaju u prostor u kom se jedva mogu pokrenuti, što njihovo meso čini mekšim. Često boluju od anemije jer im je uskraćeno majčino mleko, zbog toga je njihovo meso bele, a ne roze boje. Oni će biti zaklani kada imaju 8–14 nedelja starosti, njihovo meso prodavaće se kao „teletina“, a njihova koža biće iskorišćena u modnoj industriji.

U prirodnim okolnostima veza između teleta i krave je jaka, krave neguju svoju telad godinu dana. Nakon rođenja majka bi se nagnula nad teletom i snažno ga lizala po očima, čelu, ušima, stomaku i leđima kako bi uklonila sa teleta porođajne tečnosti. Međutim četrdeset minuta nakon rođenja farmer odvodi tele. Majka ostaje da ga bolno doziva njuškajući slamu na kojoj je njeno tele ležalo.

Krave se ponašaju veoma uznemireno kad im se po rođenju oduzmu deca. One plaču i dozivaju svoje mladunce dok im mlečna mašina isisava mleko iz vimena.

Majčinski instinkt je ono što možemo prepoznati kod svih vrsta životinja. Možemo onda zamisliti tu bol i patnju zbog oduzimanja deteta kog su nosile devet meseci u stomaku, isto toliko dugo kao i ljudske žene.

Aparati za mužu – treća faza: Krave su prikačene na hladne, metalne aparate za mužu nakon što su im odstranjeni rogovi, odsečeni repovi isključivo iz praktičnih razloga. Hladne, bolne mašine isisavaju što je više moguće mleka iz njih. Zbog velike fizičke potražnje za mlekom krave često oboljevaju od mastitisa, bolesti krvavih, bolnih, gnojnih rana na vimenima. Mleko ide direktno u velike kontejnere, zatim bude pasterizovano, obrađeno i prodato. Njihova tela su eksploatisana do te mere da dnevno proizvedu oko 20 litara mleka, mnogo više nego što bi trebalo kada bi dojile svoju telad.

Uzgajivači mlečnih krava koriste veoma striktan režim trudnoće i laktacije, što znači da su krave u isto vreme trudne i od njih se za to vreme i dalje uzima mleko veći deo godine.

Ponoviti ciklus – četvrta faza: Nastavlja se proces veštačke oplodnje krave narednih 5–6 godina i opet se ponavljaju isti postupci prethodnim redom.

Happy meal“ – peta faza. Fizička unakažena odsečenih rogova i repova, fizički i emotivno iscrpljena i kao takva neprofitabilna za industriju na kraju bude ubijena industrijskim pištoljem koji ispaljuje metak u njenu glavu. Njeno meso prodavaće veliki lanci brze hrane. Mcdonald’s će prodavati njeno meso pod slaganom „Happy meal“ i „Happy cow“ izrugavajući se njenoj patnji i dovodeći u zabludu potrošače o istini koja se skriva iza tog „srećnog obroka“. Većina goveđeg mesa dolazi upravo iz mlečne industrije, od istrošenih mlečnih krava.

Prosečni životni vek savremene mlečne krave na farmi je šest godina, nakon čega biva ubijena jer je „istrošena“ i neprofitabilna za industriju, dok bi prirodno mogla da živi između 20–30 godina.

Izvor:  Pinterest, Aniticarnist V

Hormoni i antibiotici u mleku – uobičajena praksa

Krava prirodno nakon što se oteli proizvodi mleko od 9 meseci do godinu dana, ali da bi se podstakla veća proizvodnja daje im se hormon rasta koji podstiče proizvodnju mleka (BST growth hormone) koji je zabranjen u nekim zemljama, ali je dopušten u SAD-u. Kravama se zbog mastitisa daju i antibiotici koji takođe završavaju u njenom u mleku.

Autor nepoznat

#Metoo pokret. Četvrti talas feminizma

Godine 2015. nastupa četvrti talas feminizma pri čemu su društveni mediji korišćeni za izgradnju snažnih reaktivnih pokreta poput #Metoo ističuću učestalost seksualnih napada i uznemiravanja žena, posebno na radnom mestu. Podsetimo se da je tek 1991. g. silovanje u braku postalo zločin. Pre toga zakon je sugerisao da brak podrazumeva pristanak na seksualne odnose i kada se žena uda ona se može smatrati vlasništvom svog muža.

Kada su borci i borkinje za prava životinja koristili hešteg u ime životinja koje nemaju glas, to je izazvalo zaprepašćenje i ogorčenje što se patnja životinja smatra uporedivom sa patnjom žena.

Feministkinje se pitaju zašto je ljudima u redu da nasilno kontrolišu reproduktivni sistem životinja istovremeno se suprotstavljajući pokušajima kontrole reproduktivnih organa ljudskih žena.

Protest protiv mlečne industrije u San Dijegu 4. oktobra 2019, Autor: Los Angeles Times

Moralni problem

Nije važno da li kupujete industrijsko ili organsko mleko i da li na kartonu piše da je krava hranjena travom, mleko je proizvod silovanja (veštačka oplodnja je neželjena i bolna penetracija koju životinja mora da istrpi), kidnapovanja (jer im se mladunci uzimaju odmah po rođenju da bi njihovo mleko mogli prodavati ljudima), mleko je proizvod seksualnog, emocionalnog i fizičkog zlostavljanja i na kraju ubistva.

Prema istraživanjima krave su inteligentnije od pasa, one imaju sposobnost da se naljute na druge životinje ili ljude kada ih ne tretiraju odgovarajuće. One su toliko društvene da ih često nazivaju „velikim štenadima“.

Maržori Spigel u svojoj knjizi „Strašno poređenje: Ljudsko i životinjsko ropstvo“ (The Dreaded Comparison: Human and Animal Slavery) kaže: „I ljudi i životinje dele sposobnost da pate od ograničene slobode kretanja, od gubitka društvene slobode i da dožive bol zbog gubitka voljenog bića. Obe grupe imaju zajedničku sposobnost da budu prestravljene od lova, mučenja i povreda. I žene i životinje su objektivizovane, tretirane kao vlasništvo a ne kao osećajna bića, indivudue.“

Tela krava služe kao inkubatori za začeće i proizvodnju svežeg telećeg mesa i njihova lična iskustva nisu bitna mlečnoj industriji.

„Ne smemo koristiti reči koje prikrivaju stvarnost“ – tvrdi Kerol Adams

Kao što je Kerol Adams napisala u „Seksualnoj politici mesa“, ne smemo koristiti reči koje prikrivaju stvarnost o tome kako se neljudske životinje tretiraju. Moramo obratiti pažnju na to da naše reči ne ulepšavaju stvarnost i pozadinu onoga šta se dešava. Reći da je krava veštački oplođena ne daje nikakvo objašnjenje šta se zapravo desilo. Veštačka oplodnja bi mogla biti bilo šta od male igle do ljudske ruke gurnute u kravinu vaginu. „Sprava za silovanje“ asocira na to da je korišćen predmet ili uređaj koji je nasilno ubačen u vaginu životinje i da je životinja zlostavljana. Ovo nije samo kopiranje termina koji se odnosi na ljude. Ovo se zapravo događa. Nazivanje stvari pravim imenom čini da se osećamo neprijatno. Druge ljude tera da one koji govore o tome nazivaju „histeričnim“. Trebalo bi da razmislimo. „Sprava za silovanje“ krši pravo na ličnost i autonomiju životinje. To jeste silovanje.

Konzumiranje mleka jeste feminističko pitanje

Životinjsko mleko je proizvod iskorišćavanja reproduktivnih kapaciteta neljudskih životinja – radi profita. Smatrati to feminističkim pitanjem nije radikalno već potpuno opravdano.

Dr Džon Vebster, profesor stočarastva na veterinarskom fakultetu Bristol University’s Clinical Veterinary Science Department u Velikoj Britaniji, jedan je od retkih koji priznaju patnju mlečnih krava. On navodi da je mlečna krava izložena nenormalnim fiziološkim zahtevima više nego bilo koja druga vrsta domaćih životinja.

Ipak pitanje etike se ignoriše ili opravdava tvrdnjama da je kravino mleko neophodno za dobro zdravlje, posebno jake kosti. Međutim, nekoliko studija poput ove koju je sproveo Odbor lekara za odgovornu medicinu (Physicians Committee for Responsible Medicine) u SAD-u razotkriva zablude i dovodi u vezu konzumiranje mleka sa raznim kardiovaskularnim bolestima, visokim holesterolom, osteoporozom (lomljive kosti), gde među blažim spadaju anemija i alergija – što nije iznenađujuće jer je mleko bilo koje vrste savršeno pogodno za novorođenčad te vrste, a ne za odrasle.

Specizam = seksizam = rasizam

Kada favorizujemo pse u poređenju sa kravama, mi zanemarujemo njihove intelektualne razlike na isti način na koji društvo bira muškarce ispred žena. U realnosti krave su se pokazale inteligentnijim od pasa.

Ova vrsta odvojenog razmišljanja i pravljenja razlike između životinja i ljudi naziva se specizam. „Želela bih da vidim reproduktivnu slobodu za sve ženske životinje, a ne samo ljudske žene“ – napisala je Kerol Adams, američka spisateljica, feministkinja i aktivistkinja za prava životinja u svojoj revolucionarnoj knjizi „Seksualna politika mesa“ (The Sexual Politics of Meat, 1990) koja predstavlja feminističko-vegansku kritičku teoriju.

Neki kažu da je specizam predrasuda slična rasizmu i često se prave analogije između stočarstva, rasizma i ropstva. Alis Voker, američka autorka i aktivistkinja koja je često citirana među feministima i feministkinjama, kaže: „Životinje na planeti su tu zbog sebe samih. One nisu tu zbog ljudi, kao što ni crni ljudi nisu tu zbog belih, niti žene zbog muškaraca“.

Reproduktivna sloboda žena i životinja povezana je sa patrijarhatom, kapitalizmom i drugim oblicima opresije. Zašto birati kojoj društvenoj nepravdi se protivimo? Diskriminacija je u svom korenu pogrešna, bilo da se ona odnosi na žene, krave ili nekoga ko je druge boje kože nego mi.

Skandal zbog plasiranja proizvoda na bazi ljudskog mleka

Godine 2011. u Velikoj Britaniji je izbio skandal zbog plasiranja sladoleda na bazi ljudskog mleka. Brend se zvao Baby Gaga. Pojavile su se prvenstveno optužbe da je takav sladoled nebezbedan za konzumiranje, ali lokalno veće se ipak usaglasilo da je pogodno za ljudsku upotrebu. Advokati Lejdi Gage pretili su da će podneti tužbu zbog kršenja zaštitnog znaka, a mnogi su bili zgađeni da se od ljudskog mleka prave dezerti.

Baby Gaga sladoled od ljudskog mleka, Autorka: Cordula Donhauser/EPA

Feministička reakcija nije izostala, one su se fokusirale na etiku žena koje daju ili prodaju mleko kao i na seksualizaciju ženskih grudi i njihovih mlečnih izlučevina. Novinarka i feministkinja Ana Suzaman primetila je da majčino mleko po njenim rečima traže „fetišisti“ u odrasloj i erotskoj kategoriji na mnogim prodajnim veb-stranicama.

Eko-feministkinja i autorka Kerol Adams napominje da je sve mleko životinja majčino mleko. Ona dodaje: „Dojenje je proces. Majčino mleko koje se koristi od bilo koje životinje i koje se prodaje postaje samo još jedan proizvod dostupan za konzumiranje na kapitalističkom tržištu.“

Adams izražava zabrinutost zbog komercijalizacije ljudskog majčinog mleka pri čemu se žene angažuju da prodaju svoj „ženski protein“ (feminised protein) – termin koji je skovala da bi opisala proizvode kao što su mleko i jaja koja potiču iz reproduktivnog sistema neljudskih životinja.

Svaka razmena radi profita za proizvod ili uslugu, posebno onih koje uključuju telo ili njegove izlučevine pruža potencijal iskorišćavanju marginalizovanih i manje privilegovanih ljudi – u ovom slučaju žena, da budu eksploatisane.

Ipak iako konzumiranje ljudskog mleka može biti problematično po pitanju etike, u ovom slučaju mleko za O’Conor Baby Gaga sladoled se davalo dobrovoljno za razliku od proizvoda iz mlečne industrije.

Skulptura koja predstavlja ljudsku okrutnost i bizarnost, Autor: Lui Qiang

Naša ćutnja je poricanje njihove patnje

I koji razlog naše ćutnje? Kravino mleko je idealna hrana – ali za telad. U ljudskoj ishrani je bespotrebno koliko i mleko bilo koje druge životinje. Pijenje majčinog mleka druge vrste je potpuno neprirodno. Veliki broj ljudi su intolerantni na laktozu ili alergični na mlečne proizvode, a kazein (životinjski protein iz mleka) prema mnogim istraživanjima označen je kao kancerogen. Mlečna industrija je stara tek stotinak godina i postoji samo zarad profita.

Adams navodi da ideja da morate živeti na siru, mleku ili mrtvom telu je deo stvaranja nacionalnog i rodnog identiteta koji bi u 21. veku trebalo preispitati i izazvati. Kao što je poznato, tradicije izumiru nakon što su izložene kao neistinite, ali i etički sporne i tako pravi užasi dolaze na videlo posle mnogo godina tihe patnje. 

Autorka: Dejana Cvetković

Pogledajte petominutni snimak Dairy is scary u kome su objašnjene standardne prakse mlečne industrije. Nadam se da ćete se odlučiti za alternative bez okrutnosti.

Izvori: