Intervju s jednom srećnom kravicom


– LANA BEZ MANA –


1. Ćao Lano! Moram da priznam da mi je čast da pričam sa tobom, nikad nisam intervjuisala jednu kravu. Je l’ možeš da mi kažeš nešto o sebi?

Zdravo, mogu ti reći da sam i ja izuzetno uzbuđena. Ovo je moj prvi put da dajem intervju i ne znam baš kako da se ponašam 🙂 Jedva sam čekala da dođeš i da ti ispričam svoju priču! Nisam očekivala da će ovoliko ljudi biti zainteresovano da je čuje. Pre neki dan su mi rekli da sam postala jedna od najpoznatijih krava u Srbiji. Ljudi me zovu non-stop, raspituju se kako sam, šta radim. Onako u poverenju, moram da ti priznam da mi se to sviđa, sva ta ljubav koju dobijam, i pažnja, i češkanje, i mazuckanje, ma gde ćeš bolje! A nekada nisam verovala da se snovi ostvaruju! Ali sam shvatila da se ostvaruju, da moraš da radiš na njima, i da nateraš ceo svet da veruje sa tobom, i mic po mic, stići ćemo u bolji svet, gde se svi volimo i poštujemo, bez obzira na rasu, pol, vrstu!

Izvor: Facebook stranica Lana the Cow

Hej, pa ja sam do nedavno sam živela u malom selu u okolini Aleksandrovca, gde su se moj superheroj Marko, njegovi roditelji i deda Miša brinuli o meni dok se nisam preselila u Niš gde me paze ljudi iz Zoo Planeta. A vidi me sad, kravica sa naslovnica! To je sve naravno bilo moguće samo zbog velikog broja ljudi koji su bili od OGROMNE pomoći da dobijem novi dom. Dosta se pričalo o tome na društvenim mrežama, sigurno si čitala negde 🙂

2. Svi znamo koliko selidba zna da bude komplikovana! Kako su tekle pripreme? Da li je sve prošlo po planu?

Deda Miša i Marko su želeli da dobijem nov dom u kom će se ljudi brinuti o meni i posvetiti mi punu pažnju. Zoo Planet je jedno lepo utočište u Nišu koje je postalo dom mnogim životinjama. Kao što već znaš, Marko i njegovi mnogobrojni drugari vredno rade na tome da se sakupi dovoljno novca za izgradnju moje nove kuće. Trenutno sam u privremenom smeštaju gde mi je baš fino, ali jedva čekam da upoznam nove prijatelje među životinjama u Zoo Planetu. A kad se smestim, pa kad pohrle obožavateljke i obožavatelji sa svih strana sveta na mazakanje, ajooj! I svima ću da pričam i svojim primerom pokazujem kako bi sve životinje trebalo da žive: sigurne, slobodne, bezbedne i voljene!

(šapatom: Hej, stavi tamo negde kao suptilno da volim da jedem jabuke, ali nemoj da kažeš da sam ti rekla, da ne bude da žicam :D)

3. Haha, veoma si slatka! Deluješ mi baš uzbuđeno oko preseljenja, to mora da je jako velika i važna stvar za tebe.

Jeste. Ova selidba je jedan od najvećih koraka u mom životu. Isprva sam bila uplašena. Nisam poznavala te nove ljude, nisam znala šta me čeka. Ispostavilo se da su veoma fini. Češljaju me svakog dana i lepo me hrane! Prvih nekoliko dana sam bila izgubila apetit, ali onda sam čula da mi se sprema velika poseta pa sam se ohrabrila i ponovo počela da jedem. Od tada sam upoznala mnogo novih drugara sa kojima sam se baš povezala. Vidim da me oni vole i poštuju i pričaju onako slatkastim jezikom, znate ono cico-mico, e, to! Baš su mi bili lepi i divni! Čekaj, dođi da ti pokažem fotke, oduševićeš se!

Izvor: Facebook stranica Lana the Cow

5. Čini mi se da si postala heroina spašenih farmskih životinja u Srbiji. Kako ti prija sva ta slava, kako ljudi reaguju kad te upoznaju? Ne znam mnogo o kravama, izvini – da li volite da se igrate i mazite, da li volite društvo uopšte?

Dok se nisam preselila, ja uopšte nisam poznavala mnogo ljudi. Sada već imam mnogo drugara i mogu ti reći da mi pažnja prija. Svaka krava je drugačija i ima svoj karakter, ali za krave često kažu da su kao veliki psi. To je u mom slučaju u potpunosti tačno. Mi krave uglavnom volimo da se igramo, češkamo, mazimo i dremamo. Ne znam da li ste znali da krave imaju i najbolje drugarice? Krave u stvari nisu velike, nego su pune ljubavi, sve ostalo je optička varka :)) A za to da sam heroina, hah, pa ne znam! Pre bih rekla da ste svi vi koji se svakodnevno borite za životinje moje heroine i moji heroji. Mnogo sam srećna što sam upoznala toliko dobrih ljudi čistog srca, i sama znaš koliko su danas takvi retkost.

6. Kada sam bila kod tebe u poseti, upoznala sam jednog predivnog psa, Garija. Čini mi se da ljudi različito percipiraju pse i krave – šta ti misliš o tome?

Kao što sam već rekla, krave su kao veliki psi. Međutim ljudi često to ne vide jer nisu nikada pokušali da se sprijatelje sa kravom. I Gari i ja imamo dva oka, uši, rep, četiri noge, glas, dlaku. Ja doduše imam i rogove, ali to me ne čini različitom od bilo kog psa. Kažu da su psi ljudima najbolji prijatelji, ali samo kada bi i drugim životinjama pružili šansu, puno bi se iznenadili, sigurna sam! I mi volimo da volimo, da se družimo, slušamo tajne, grickamo jabuke zajedno, jurimo se sa vama po širokom polju. I mi volimo da budemo voljene. Prečesto su me ljudi gledali kao mašinu za pravljenje mleka, ali ja to nisam. Ja sam individua. Imam ime, osećanja i želje. Imam svoju ličnost. Jedinstvena sam. Nisam samo broj.

Izvor: Facebook stranica Lana the Cow

7. Kako izgleda život prosečne krave u Srbiji – koje su vaše radosti, a koje vaše brige?

Život prosečne krave u Srbiji je nažalost jedna od najstrašnijih sudbina koje mogu da ti se dogode. Ljudi kažu da smo korisne jer dajemo mleko, meso i kožu. To uopšte nije tačno. Krave ne daju mleko, meso i kožu, već nam se mleko, meso i koža oduzimaju. Mi ne lučimo mleko jer smo krave, nego zato što smo majke. Naše mleko treba da pripada našoj deci, a naša deca treba da pripadaju nama – njihovim majkama. Svako dete zaslužuje da odrasta uz svoju majku to nije i ne sme da bude privilegija samo ljudske dece. U stvarnosti život jedne prosečne krave u Srbiji i svuda u svetu je ponavljanje ciklusa oplodnje, porođaja, oduzimanja dece i mleka, a zatim kada više ne možemo da stojimo na nogama od patnje i fizičkog bola, čovek nas prodaje u klanicu gde postajemo jeftino meso. Ja jesam presrećna zbog svog novog doma, ali sam ja jedna u milijardu krava i nikada neću zaboraviti blizance koje sam imala. Zato sam i rekla da ste vi moje heroine i heroji. Ulili ste mi nadu u bolje sutra. Sada sam sigurna, sada verujem u bolji svet za sve životinje, HVALA VAM!

8. Šta bi najviše volela na ovom svetu?

Zelenu livadu, sjajno sunce i njuškice moje dece uz mene. Volela bih da sam mogla da ih gledam kako rastu, da ih čuvam i da znam da ćemo zauvek biti slobodni i bezbedni i da niko neće doći da ih odvede, niti da uzme moje mleko. Sada, zahvaljujući vama, znam da to vreme dolazi! Možda ga ja neću doživeti, ali potrudiću se, a vi požurite! Volela bih da moja priča inspiriše ljude da prestanu da piju mleko koje nije njima namenjeno i da prestanu da jedu životinje. Danas imamo toliko izbora, voća, povrća, mahunarki, semenki, biljnih mleka, sladoleda, ama svega, da više nema mesta za izgovore!

Izvor: Facebook stranica Lana the Cow

9. Šta misliš o ljudima generalno, kako nas percipiraš?

Vrlo ste neobični. Hodate na zadnjim nogama i imate po pet papaka koji su jako dobri za češkanje i držanje jabuka (što bliže mojim ustima to bolje!) i imate mnogo smešno, raznobojno krzno koje non-stop menjate. Volite i da se slikate sa nama kravama, ponekad pokušavate da nas imitirate. Haha, to zna da bude baš smešno! Omiljeno mi je kad me prvi put upoznate, pa se smejete, onako detinje, pa hoćete da me mazite, a ne znate kako, e tad ste najslađi! 😀

10. Je l’ imaš neku poruku za naše čitateljke i čitaoce?

Dođite da se družimo! Ponesite jabuke, šargarepu, papir i olovku za autograme jer hoću od svakog vas da dobijem po autogram i još jednom jedno OGROMNO HVALA svima koji su pomogli da moja sudbina bude lepa i puna druženja sa drugim spašenim životinjama i dobrim ljudima! Pružite svim životinjama šansu – samo svet slobodnih je svet srećnih! I #GoVegan ! <3

Autori: Tamara Jevtović i Davor Marković