Ja volim životinje

Da li mislite da svaki pas ima svoju, posebnu, ličnost? Da ima posebne karakteristike i temperament, jedinstvene navike i načine igranja, radovanja, tugovanja itd. Ljudi često za sebe tvrde da „vole životinje“ misleći samo na pse i mačke, provode dosta vremena sa njima, pa stoga imaju uvid u ono što svakako postoji: njihove karaktere i ličnosti. Međutim, kada razgovaramo o farmskim životinjama, govorimo o životinjama kao bićima koja su predodređena da postanu naša hrana. Reč je o paradoksu – besni smo (sa pravom) na ljude koji ostavljaju pse u vrelim automobilima na suncu dok pazare u prodavnici, a u isto vreme jedemo šunku za večeru.

Zašto neke vrste volimo, a druge ubijamo?

Izvor: peta.org

Veliki broj životinja se masovno gaji i svirepo ubija u stočarskoj praksi, sto se smatra normalnim. U našoj kulturi smo socijalno uslovljeni da o tome ne razmišljamo, jer „tako je već vekovima“ i takve slike i snimci se ignorišu. To je pojam takozvanog specizma – određene vrste se smatraju ljubimcima i članovima porodice, a ostale su potrošna roba. Termin specizam prvi put se pojavio 1970. godine kao naslov pamfleta psihologa Ričarda Rajdera, koji je ispred grupe oksfordskih intelektualaca ustao protiv vršenja eksperimenata na životinjama. Ako se protivite ideji da su ljudi određene rase ili veroispovesti manje vredni od drugih, na pravom ste putu da shvatite apsurdnost specizma, jer je suština ista. Sve životinje su svesna bića koja osećaju bol i patnju, koja žele ljubav i svoje mesto pod suncem. Razlike zaista nema, jedina razlika je naša percepcija.

Kada poručite obrok u restoranu, pomislite na životinju koja je zbog toga ubijena, a onda zamislite da je to vaš ljubimac ili ona preslatka maca koja vam je par dana ranije ležala u krilu. Među životinjama, kao i ljudima, nema razlike. Suludo je jedne voleti, a druge osuditi na kratak život ispunjen patnjom samo zbog naviknutosti receptora na određen ukus. Navike se mogu ispraviti i tradicija se ne mora i ne treba slepo poštovati. Jedna od najopasnijih rečenica u ljudskoj istoriji je „to je oduvek bilo tako“. Za svaku promenu se kreće od sebe i svojih svakodnevnih izbora. Tek tada se možemo osloboditi licemerja i zaista reći da volimo životinje.

Autorka: Tijana Boškov