Bee My Hero

One su vredne, organizovane, odane. Tako male, a izuzetno bitne. Pčele!

Izvor: Artur Rydzewski

Ima više uzročnika koji ugrožavaju pčele poslednjih decenija zbog kojih one nestaju. Navešćemo one najveće, one koje moramo suzbiti ili u najmanju ruku smanjiti. Uzroci su ljudski faktor, neznanje, nestručno i nesavesno ophođenje – nemar, pesticidi, klimatske promene.

Na svetu postoji oko 20.000 vrsta pčela. Mogu se naći na svakom kontinentu izuzev na Antarktiku i u svakom staništu koje sadrži biljke koje privlače pčele (medonosne biljke) tj. u onom koje sadrži cvetne biljke koje pčele oprašuju. Neke vrste kao medonosne pčele, bumbari i pčele koje nemaju žaoku (melipona pčele) žive u kolonijama. Medonosne pčele su podeljene na: maticu, pčele radilice, ženke koje skupljaju polen i nektar, kao i trutove koji služe za oplodnju matice. Samo se matica može reprodukovati.

Vrlo bitne su i divlje – solitarne pčele kojih ima sve manje. One žive zasebno, nemaju kolonije, maticu, radilice, ne roje se, već sve rade same. One ne prave med, ali ove pčele su efikasni oprašivači koji igraju ogromnu ulogu u poljoprivrednom oprašivanju. Kao i što sam naziv kaže, solitarne su, samotnjaci. Postoji više vrsta solitarnih pčela. Kako se sve više okrećemo gradu, urbanom životu, a ruralni zanemarujemo i ignorišemo njegove čari, kao pojedinci i kao zajednica smo dužni da pravimo bašte, parkove, da sadimo što više biljaka i cveća i pravimo hotele za pčele kako bi one opstale, imale gde da svrate i nađu sebi privremeni dom, utočište.

Solitarna pčela, izvor: Grow Wild

Pčele su veoma važne za razmnožavanje voća, povrća i cveća, jer one ove biljke oprašuju. Zbog toga bi trebalo da budemo zahvalni pčelama, da njih nema mi ne bismo imali toliku raznovrsnost u ishrani. Svaki treći zalogaj imamo zahvaljujući pčelama. Da se podsetimo reči Alberta Ajnštajna: „Kada bi pčele nestale, čoveku bi ostalo četiri godine života“.

Medonosne pčele imaju 170 receptora mirisa koji im omogućuju rodbinsko prepoznavanje, komunikaciju unutar košnice i pronalaženje hrane. Njihov njuh je izuzetno precizan tako da mogu da razlikuju više od 100 biljnih sorti. Pčele u letu obiđu od 50 do 100 cvetova. Pčela zamahne oko 11.400 puta u toku jednog minuta, zbog čega se i čuje zvuk zujanja.

Pčele takođe imaju bogat repertoar ponašanja. Postoji 59 obrazaca aktivnosti.

One imaju jedinstveni ples kojim komuniciraju, za koji stručnjaci smatraju da je najkompleksniji u celom životinjskom svetu. Austrijski etolog Karl von Friš prvi je dekodirao pčelinji ples i dobio Nobelovu nagradu za ovo neverovatno otkriće 1973. godine.

Pčele proizvode med, zbog sopstvenih potreba, kao zalihu za zimu. Tada miruju, odmaraju na suvom i toplom i čuvaju svoju zajednicu. Jednostavno rečeno, zimi pčele moraju ostati na sigurnom i moraju imati hranu da bi preživele. Njihova hrana tj. energija čuva se u vidu meda, a ako kolonija iscrpi zalihe meda, može oboleti, što dovodi do slabosti, loše nege i očuvanja zajednice i smrzavanja do proleća. To je jedan od razloga zašto pčele toliko naporno rade u toplijim mesecima jer sakupljaju nektar, prerađuju ga u med i zatim ga skladište. Pčele proizvode u proseku dva do tri puta više meda nego što im je potrebno. Ovako bi trebalo da bude ili je barem ovako nekada bilo! Međutim, pčele nestaju i ima ih u sve manjem broju, a samim tim, u tako smanjenom broju prepuštene su da neprestano rade i ne preostaje im vremena za odmor. Sada više, jer moraju da nadoknade ono što je uzeto od njih, a to je njihova zimska hrana, med! Manje pčela – manje meda, a potražnja za medom i dalje postoji i ne umanjuje se. Ukoliko neprestano uzimamo med, mi direktno ugrožavamo pčele i njima preostaje malo vremena za regeneraciju. Uzimanjem meda od pčela mi uzimamo njihov izvor života. Zbog svih navedenih razloga bi trebalo da kažemo jasno ne medu. Izložene stresu one slabe, opada im imunitet, sklone su bolestima i tako mogu da uginu. Uzetu hranu, med, neki pčelari zamenjuju konzumnim šećerom koji nikako ne može nadoknaditi energetsku vrednost meda, samo je energetska hrana. Šećer kao nesavršena materija nije prilagođen pčelinjoj ishrani i apsolutno nema proteina kao med. One se troše i zbog toga sebi skraćuju život, a mogu doživeti i energetski stres.

Hotel za pčele, izvor: Unsplash

Poželjno je da se, za početak, redukuje proizvodnja meda kako bi pčele mogle da se odmore. Navešćemo jedan primer – upotreba meda u kozmetičke svrhe koja, kako izgleda, ne jenjava, apsolutno je nepotrebna. Kupke, razni tipovi krema za negu lica, sapuni, paste za zube, sredstva za čišćenje i negu podova, parketa i kupatila, čak i farbe za kosu sadrže med… Zapitajte se samo koliko je potrebno pčelama i koliko bi trebalo da rade da bi sakupile toliko meda zarad naših nadasve neskromnih i nerazumnih zahteva. Jedna pčela radilica za svoj životni vek proizvede jednu dvanaestinu kašike meda.

Da li je zaista potrebno koristiti med u 21. veku u bilo kakvim proizvodima?

Ljudski faktor – eksploatacija pčelinjih zajednica.

Čovek je navikao da eksploatiše sve pa i pčele. Pčele nestaju u velikom broju zbog upotrebe insekticida, hemijskih uticaja, sečenja šuma, ljudske nepažljivosti, bolesti. Sve ovo dovodi do fenomena nazvanog poremećaj kolapsa kolonija.

U poslednjoj deceniji pojavili su se paraziti varoa i acarapis woodi. Varoa je najveći neprijatelj pčela. To je pčelinji krpelj koji ulazi u ćelije gde polaže jaja na pčelinje larve. Acarapis woodi je parazit koji napada dušnik pčele, tu izlegne jaja, hrani se fluidima pčele i ostaje u organizmu dok pčela ne ugine.

Biljke luče preko korenovog sistema toksine, pčele preko cveta poprime te toksine i budu latentne, pogubljene, blago dezorijentisane, blago otrovane. Neki poljoprivrednici koriste sulfonamide u tretiranju voća zbog obojenosti biljaka. Neonikotinoidi u pesticidima se najviše koriste i povezani su sa smrtnošću pčela; populacije medonosnih pčela opadaju alarmantnom brzinom. Neonikotinoidi su jedan od najvećih uzroka izumiranja pčela. Inače, neonikotinoid je iz familije nikotina. U seme suncokreta stavlja se neonikotinoid koji se kasnije akumulira u cvetu i pčele uginu. Francuska je nedavno zabranila svih pet neonikotinoidnih pesticida. Stoga, potrebno je kontrolisano korišćenje pesticida (najbolje bi bilo organskih), kao i prelaz na organsku praksu koja zabranjuje upotrebu toksičnih sintetičkih pesticida i podstiče sistemski zasnovan pristup. Tako se stvara zaštita zdravlja i životne sredine.

Izvor: Unsplash

Naveli smo nesavesno ophođenje – nemar.

Dešava se da se medonosne pčele ozlede ili ubiju slučajnim, neprofesionalnim i riskantnim rukovanjem. Matice se često veštački oplođuju, tako što ih gnječe, trutovi se stiskaju da bi iz njih izvukli spermu, a potom da bi je nasilnim putem ubacili u maticu .

Neke matice se prodaju preko interneta i šalju putem pošte. Često uginu ili se ozlede tokom transporta. Neki pčelari kada dobiju paket poštom, nad pčelom maticom koju su kupili vrše proces poznat kao sečenje krila, trimovanje i obeležavanje matica. U hladnijim predelima naše planete, pre početka zime, da bi smanjili troškove tokom zime, neki pčelari spale košnice čime ubiju celokupno društvo pčela.

Kada neko postane vegan, to podrazumeva izbacivanje meda iz prehrane, pored ostale hrane životinjskog porekla. Ovo obično zbunjuje ljude, zato što je lakše prihvatiti da neko ne jede meso, jaja i mleko – med je u drugom planu. Međutim, veganski pogled na svet isključuje specizam – eksploatacija pčele jednako je važna kao i eksploatacija krave, a oduzimanje meda jednako je stresno za te životinje kao i oduzimanje mleka kravama. Mleko završava ne samo u prehrambenim namirnicama pravljenim za ljude (sir, maslac, pavlaka, kačkavalj itd.) već i u kozmetičkim proizvodima, a ni za jednim nema nikakve potrebe. Isto važi i za med – kao što smo već naveli, postoje kupke sa medom, kreme sa medom itd. Sam način dobijanja meda je problematičan, ugrožava pčele na više načina: oduzeta im je zaliha za zimu, hranjene su nedovoljno dobrim zamenama, ubijane u procesu oplodnje, a nekada i žive spaljene ukoliko nisu isplative. Stoga med nije veganski, bilo kao hrana, bilo kao kozmetičko sredstvo, bilo kao dodatak u lekovima, svećama, kućnoj hemiji. Postoje adekvatne zamene za med i pčelinji vosak.

Izvor: Unsplash

Pričajte ljudima o važnosti pčela, podelite ovu priču. Ako tek razmišljate da izbacite životinjske proizvode iz vaše ishrane, gledajte da izbacite med već danas. Očuvanje pčela je od izuzetnog značaja za celu planetu.

Kao što postoje zamene za meso, mleko, jaja i sir, tako postoje zamene za med. Sirup od urme, kokosov sirup, agavin sirup, melasa, malteks (ječmeni slad), pirinčani slad, javorov sirup, kao i sada nešto novo na svetskom tržištu – veganski med koji je sve više u proizvodnji, a pravi se od jabuke, maslačka, kajsije, habanero paprike, borovnice, vrbe itd. Potražite nešto od ovih proizvoda u obližnjoj zdravoj hrani.

Poštujmo pčele i one će nam uzzzvratiti duplo. Jer bez njih nema opstanka.