Da li se i vuna kao nasilje računa?

Mnogi vole zimi da se ugreju oblačenjem velikog vunenog džempera. Međutim, vegani i veganke radije vole da izaberu nešto od pregršta drugih materijala. Zašto je to tako?

Nataliend Grace at Farm Sanctuary. USA, 2010. Izvor: WeAnimals

Većina ljudi će se složiti da postoje određeni moralni problemi povodom zatvaranja životinja na malom prostoru i mučenja pre konačnog ubistva. Međutim, kada je reč o vuni, većina ljudi ne bi rekla da njena proizvodnja podrazumeva surovost. Posebno jer ovce često puštene da provode vreme na poljima većinu godine i odvode samo na porođaj i šišanje. Takođe, nije kao da je šišanje ovaca podjednako surovo kao npr. „proizvodnja“ krzna koja očigledno zahteva nečiju smrt, zar ne?

Međutim, to je samo mali deo priče. Osvrnućemo se na najčešće prakse u industriji vune.

Šišanje

Naučeni smo da ovce prirodno moraju da se šišaju. Ipak, realnost je malo komplikovanija od toga. One prirodno proizvode onoliko vune koliko im je potrebno da se zaštite od vremenskih uslova, ali zahvaljujući genetskom inženjeringu i selektivnom uzgoju, danas se gaje uglavnom vrste koje proizvode mnogo vune – mnogo više nego što im je uopšte potrebno. Zato one moraju da se šišaju bar jednom godišnje kako runo ne bi postalo pregusto ili predugačko, što može dovesti do pregrevanja i otežanog kretanja.

Šišanje je obično vrlo brzopotezna radnja i, iako bi radnici trebalo da su dobro obučeni i iskusni, to vrlo često nije slučaj. Takođe, većina šišača vune je plaćena po količini vune koju ošišaju, te im je u interesu da za što kraće vreme ošišaju što više ovaca. Sve to vrlo često rezultira povredama životinje.

Procenjuje se takođe da milion ovaca godišnje umre od izloženosti vremenskim uslovima. Naime, šišanje ovaca se obično obavlja u proleće, pre nego što ovce počnu prirodno i postepeno da odbacuju suvišno runo. Uzgajivači rizikuju izlaganje ovaca hladnim uslovima i stoga veću smrtnost zarad sprečavanja gubljenja vune i profita.

Izvor: Unsplash

Različiti vidovi sakaćenja

Kupiranje (sečenje repova), uklanjanje rogova (izraslih ili sprečavanje njihovog rasta), urezivanje ušiju, kastracija, odsecanje nabora kože vrlo su česte prakse u industriji vune. Naravno, ove procedure se gotovo po pravilu rade bez anestezije.

Odsecanje nabora kože (mulesing) je jedna od najsurovijih praksi industrije vune. Vrste ovaca koje proizvode mnogo vune imaju naboranu kožu na repu i oko njega. Takva koža je sklona „napadu muva“ (infekciji zvanoj flystrike) zbog skupljanja viška vlage i urina. „Napad muva“ je bolno stanje u kojem muve polažu jaja u nabore kože, a iz jaja se izležu larve koje jedu živu ovcu. Industrija vune bira da ovaj problem rešava odsecanjem velikih komada kože sa područja repa i stražnje strane nogu gde se potom stvara ožiljno tkivo u koje muve ne mogu da polože jaja. U mnogim slučajevima krvave, nelečene rane ostaju na meti muva i njihovih larvi pre zalečenja rana. Bol od ovih rana je toliko jak da se dešava da jagnjići potpuno menjaju način na koji hodaju i počinju da se kreću u stranu poput kraba. Potrebne su nedelje da ove rane zarastu, a sa nekima se to nikada i ne dogodi.

Rana smrt jaganjaca

S obzirom na to da su stada ovaca obično sačinjena od hiljada jedinki, nemoguće je adekvatno brinuti o svakoj od njih. Kao posledica, samo u Australiji godišnje umre oko 10 miliona jaganjaca. Umesto da smanje broj ovaca i poboljšaju uslove i zdravstveno stanje stada, uzgajivači odlučuju da nadomeste broj umrlih daljim odgajanjem većeg broja jaganjaca i češćim razmnožavanjem ovaca.

Neočekivane žrtve – kenguri

Zbog industrije vune pet miliona kengura se ubije svake godine. Naime, veliki broj ovaca jede domaće biljke što za posledicu ima nedostatak hrane za kengure. Ove životinje se sada smatraju štetočinama i australijska vlada dozvoljava pokolj oko 5 miliona kengura godišnje da bi se zaštitila hrana za ovce. Ovo je dovelo do toga da jedna vrsta kengura, žutonogi valabi (Yellow Footed Rock Wallaby) postane čak ugrožena vrsta.

Izvor: OutsideOnline.com

Poreklo vune

Ovce nisu jedine životinje eksploatisane zbog vune. Ona se dobija od runa, kože ili krzna različitih životinja, najčešće ovaca, ali takođe i koza (npr. kašmir i moher), alpaki, lama, kamila, zečeva (npr. angora vuna), mošusnog govečeta ili bizona. Većina angora vune dolazi iz Kine gde radnici nasilno čupaju dlake sa osetljive kože zečeva dok su životinje po pravilu potpuno svesne.

Sve vodi istom kraju

Kao što to biva sa kravama u mlečnoj industriji, kada su eksploatisane do te mere da više nisu isplative, i ovce se šalju u klanicu. Neretko one su prodate u zemlje Istoka, te su ovce primorane da prelaze izuzetno velike razdaljine u natrpanom skučenom prostoru po nekoliko nedelja, nekad i po nekoliko meseci. Mnoge u toku ovog procesa umru od iscrpljenosti, dehidratacije, stresa, povreda, a jaganjci koji bivaju rođeni u momentu transporta bivaju neretko zgaženi od strane uznemirene gomile ovaca u neprirodnim uslovima.

Šta ti možeš da uradiš?

Prvi korak ka bilo kojoj promeni zahteva da krenemo od nama najbližeg mesta – od sebe. U savremenom kapitalističkom društvu imamo vrlo opasno oružje u svojim rukama – svoju kupovnu moć. Svaki dan dobijamo priliku da glasamo za proizvode i prakse koje želimo da podržimo i da se zastupimo protiv onih koje želimo da iskorenimo. Ukoliko ste osetili nepravdu i želju za promenom dok ste čitali ovaj tekst, podržite bojkot industrije vune prestankom kupovine proizvoda napravljenih od tog materijala. Danas postoji pregršt alternativa kao što su pamuk, pamučni flanel, konopljina vlakna, juta, bambusova vlakna, mekani akrilik, reciklirani poliester i sintetička vlakna, koji podjednako dobro, ako ne i bolje, mogu pružiti sve što i vuna, ali s jednom bitnom razlikom – saosećajno i bez okrutnosti!

 Autorka: Tamara Marđetko

Izvori:

https://www.smithsonianmag.com/innovation/what-will-it-take-to-make-vegan-wool-180969478/
http://www.veganpeace.com/animal_cruelty/wool.htm
https://www.vegan.com/wool/
https://www.feniks.org.rs/zastita/zastita-farmskih-zivotinja/302-10-razloga-da-ne-nosite-vunu