Šta se dešava iza zatvorenih vrata mlečne industrije? Tokom poslednjih sto godina feministkinje su se žestoko borile za svoja reproduktivna prava, seksualnu slobodu uključujući i pristup kontraceptivnim sredstvima i mogućnost abortusa. Ogorčeni smo pričama o silovanju, prisilnim trudnoćama, ubijanju dece u nekim zemljama u slučaju da su „neželjenog pola“, međutim sve su to standardne prakse …
Čitaj DaljeBlog
Imlek – druga strana priče: Stereotipi u reklami za punomasni jogurt
Početak kadra reklame koju želim da opišem predstavlja kretanje žene. Snimljen je trup njenog tela. Žena u prostoriji čiju namenu ne možemo da pretpostavimo nosi beli tanjir. Na tanjiru se nalazi nešto zeleno, možda barena blitva. U drugoj ruci žena nosi zeleni smuti, čija boja sluti na bljutavi, „zdravi“ ukus. Kamera se podiže i u …
Čitaj DaljeZoološki vrtovi – okrutna praksa koja traje vekovima
Praksa držanja divljih životinja u zatočeništvu i njihovog izlaganja je naizgled stara koliko i život u gradovima. Iz teorijskih i arheoloških izvora može se zaključiti da najstariji dokazi o čuvanju egzotičnih životinja potiču još od pre 4.000 godina sa tla Mesopotamije, a poznato je da su posebne kolekcije životinja postojale i u Egiptu, Kini, Grčkoj, …
Čitaj DaljeSlonica Tvigi: višedecenijska zarobljenica Beogradskog zoološkog vrta
U jesen 1990. godine u Zoološki vrt u Beogradu dovedena je slonica Tvigi. Ona je tada imala 24 godine. Rođena je u Indiji, odakle je prokrijumčarena u Englesku. Zbog svoje „loše naravi“ preneta je u zoološki vrt u Holandiji, u kojem je živela od 1977. godine. Zapravo, Tvigi je u Beograd došla kao „pozajmica“ od …
Čitaj DaljeŠta nije u redu sa akvarijumima i tematskim parkovima?
„Zoološki vrtovi su mesta gde se čuvaju razne vrste životinja, bilo u kavezima ili na određenom prostoru, a u rekreativne, edukativne i naučne svrhe“ – ovako glasi opis pojma zoološki vrt koji možete naći čak i na Vikipediji. Posetioci zooloških vrtova najčešće su ljubitelji životinja, koji dovode decu i žele da provedu lepo poslepodne među neobičnim …
Čitaj DaljeUzgajanje životinja na farmama je jedan od glavnih faktora rizika za globalne pandemije. Postoji alternativa!
Sa sve većom epidemiološkom pretnjom koju predstavlja korona virus (SARS-CoV-2) brojni pojmovi, koji su prethodno bili poznati gotovo isključivo stručnjacima su ušli u svakodnevni govor: korona virus, period inkubacije, vektor infekcije. Međutim, na duže staze se može ispostaviti da je najznačajniji od ovih termina zoonoza – bolest koja se prenosi sa životinja na ljude. Virus …
Čitaj DaljeNešto što niste znali o cigaretama
U ovomesečnom biltenu odlučili smo da se pozabavimo industrijom koja na prvi pogled ne ugrožava životinje. Upozorenja na paklicama cigareta šalju jasnu i glasnu poruku kupcima: „Pušenje ubija“. Duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini. Međutim, deo koji se tiče štetnosti po životinje i okolinu izostaje. Da li se pušenje zaista ne odražava na naše neljudske prijatelje i da li se možemo nazvati ljubiteljem životinja ako pušimo? U tekstu ćete saznati koliko se približno supstanci može naći u cigaretama i da li su neke od njih životinjskog porekla, da li su životinje žrtve pasivnog pušenja i kako cigarete utiču na životnu sredinu. Verujemo da prosečnom čoveku ne bi ni palo na pamet da bi duvan mogao da se testira na životinjama. „Kako uopšte?“ bi bilo potpuno razumljivo pitanje. Nažalost, čovek je našao načina da izvrši ova testiranja, koja uopšte nisu neuobičajena za duvansku industriju. Pročitajte više o uticaju ove industrije na dobrobit životinja.
Čitaj DaljeNevidljivi radnici
Da li ste ikada pomislili da među nama postoje radnici koji nisu na popisu stanovnika, koji ne podležu zakonu o radu i koji ne dobijaju platu za svoj rad?
U duhu prvomajskog obeležavanja sećanja na dostignuća radničkog pokreta, borbu za osmočasovno radno vreme i veća prava radnika, u ovomesečnom biltenu predstavljamo tekst o radnicima koji nemaju svoje sindikate, svoj glas i mogućnost pobune. Životinje su prinuđene da obavljaju široki spektar delatnosti koje ljudi nisu sposobni samostalno da obave ili su pak suviše rizični za njih. Neke od njih vam možda dolaze na pamet: volovi koji vuku ralo, slonovi i konji koji prevoze ljude, kamile koje su na istom, neželjenom zadatku, psi u policiji ili majmuni koji beru voće za farmere. Međutim, ne smemo zaboraviti ni svakodnevno eksploatisane koke u industriji jaja, čiji dan traje 16 sati, kako bi što duže bile budne, radile i njihova proizvodnja jaja bila efikasnija. Ako želite da saznate više na koje sve načine čovek iskorišćava životinje za rad i koja je njihova sudbina jednom kada postanu neprofitabilne ili neefikasne u obavljanju dužnosti, pročitajte ovaj tekst.
Čitaj DaljeSkrivene žrtve agroindustrije
Sigurno se pitate kakve još žrtve mogu postojati u klanicama ako to nisu životinje koje doživljavaju stravičnu sudbinu na ovako groznim, prljavim i hladnim mestima? Užasi kroz koje prolaze krave, svinje i druge životinje u klanicama se nigde više ne mogu sresti – to je pakao na Zemlji.
Ali taj pakao još neko deli sa njima, svako na svoj način.
Niko ne želi da radi u klanici. Ali siromaštvo i neobrazovanost dovode čoveka u nezavidan položaj, te je izbor sasvim sužen. Klanice su brutalnai opasna mesta za rad. Rizici od fizičkih povreda i oboljevanja od raznih bolesti, trovanja i slično, samo su početak liste problema. Za njima ide i neadekvatna radno-pravna zaštita, pritisak poslodavca i nemilosrdna eksploatacija, a najveću cenu plaća čovekova psiha i duša. U klanicama se svakodnevno odvija ubijanje nedužnih bića, ali i ubijanje ljudskosti. I tako nasilje rađa nasilje.
Krizizam
Da li smo spremni, globalno, za posledice koje nose klimatske promene? Na koji način na njih utiče konzumiranje mesa? Kako je konzumiranje mesa povezano sa pandemijom korona virusa? Zašto postoji ogroman problem u funkcionisanju postojećih državnih sistema i kako se to odrazilo na posledice koje je sa sobom doneo korona virus?
Jedna od najvećih kriza sa kojom se susreće čovek ostaje u senci aktuelnih dešavanja iako neprestano raste ozbiljnost problema koju ona sa sobom nosi. U svetlu aktuelne epidemije COVID-19 pišemo o aktuelnom krizizmu: klimatskim promenama.
