Krizizam

Krizizam je termin koji se koristi pri označavanju diskriminacije određene krize.

Krajem decembra 2019. otkriven je novi patogen, virus COVID-19. Njegovo poreklo nije potvrđeno, ali se smatra da je zaraza započela na mokroj pijaci u Vuhanu, gradu na jugoistoku Kine. Na pijaci su se prodavale divlje životinje poput zmija, slepih miševa i pangolina, kao i domaće životinje koje su držane u ponižavajućim uslovima. Iako je Kina tek nedavno zabranila trgovinu divljim životinjama, ona se do nedavno u toj zemlji smatrala brzim i unosnim poslom, čije posledice danas osećamo globalno. Virolozi su analizom genetičkog materijala virusa otkrili da se on najviše poklapa sa genetičkim materijalom koronavirusa za koje je poznato da postoje kod slepih miševa i pangolina.

Izvor: Unsplash (Christian Lue)

Ali da li je ovo prvi put? Ljudi su preživeli pandemije influence, HIV-a, kolere i kuge. Neminovno je da ćemo preživeti i koronavirus uz manje ili veće gubitke, što uglavnom zavisi pre svega od edukacije i odgovornosti ljudi. Pored stradanja ljudi, doživećemo i ekonomsku krizu, a moguće i krah zdravstvenog sistema.

Šta bismo uradili kad bismo samo znali da je u toku kriza koja može ugroziti mnogo više života u budućnosti?

Još od oko 1800. godine priča se o mogućem uticaju emisija CO2 i ostalih štetnih gasova (The History, Climate Change History) i bio je potreban skoro čitav vek istraživanja i dokazivanja da bi se naučna zajednica uverila u štetan uticaj ljudskih aktivnosti na klimu i u posledice koje one imaju na buduće generacije. Klimatske promene predstavljaju dugoročne promene u klimi, što donosi disbalans u broju, intenzitetu i rasporedu vremenskih nepogoda i ekstrema tokom godina. Klimatske promene podstiču razne ljudske aktivnosti od kojih su najštetnije spaljivanje fosilnih goriva, deforestacija i industrija. Deforestacija i industrija su povezane, pogotovo u slučaju industrije hrane i uzgoja životinja. Poznate su prakse seče i spaljivanja šuma zarad uzgoja stoke. Međutim, novija istraživanja pokazuju da je današnji način uzgoja životinja za ishranu idealan za stvaranje novih patogena i upravo u periodu od 1985. do 2010. godine, kada se svetska proizvodnja svinjskog mesa povećala za preko 80%, na farmama svinja je pronađeno 77 novih patogena koji ranije nisu identifikovani. Većina ovih patogena je pronađena u 20% zemalja sa najvećim udelom proizvodnje svinjskog mesa na svetu. Znajući ovo, proizvođači su u svoje metode uveli masovno preventivno korišćenje antibiotika. Ovaj sistem je nestabilan, neodrživ i neetički, a svet nije spreman za gubitke koje on može da donese kao posledice širenja novih i opasnijih zaraza i povećanjem rezistencije patogena na antibiotike. Pored toga, tokom istorije vidimo primere širenja zaraze prilikom konzumiranja životinjskog mesa poput HIV-a za koji se smatra da je poreklom od šimpanzi, COVID-19 potencijalno od slepih miševa ili pangolina, i naravno svinjskog i ptičjeg gripa.

Izvor: Livekindly

Treba da se zabrinemo. Veliki broj država u ovom trenutku deluje samo lokalno, nismo sposobni da se ujedinimo da prevaziđemo pandemiju, tražimo krivca. Mi nismo spremni za posledice klimatskih promena. Nismo spremni za česte poplave, suše. Pre svega nismo spremni za nove pandemije. Pomeranje klimatskih zona usled klimatskih promena širi areale vektorskih prenosnika patogena koji izazivaju bolesti poput groznice Zapadnog Nila, malarije, lajmske bolesti, koje uskoro možemo očekivati i kod nas. Na osnovu istraživanja o uticaju klime na povećanje broja patogena na različitim teritorijama u periodu od 1961. do 2015. koji je sproveden od strane Beogradskog univerziteta i Prinstona, pokazuju se jasne tendencije da će doći do značajnih promena u klimi do 2030. koje bi vektorskim prenosiocima virusa Zapadnog Nila i malarije pomogle da se brže rašire i duže prežive na našem području.

Ove dve krize su jako slične. Obe imaju korene u neodrživom modelu konstantnog ekonomskog razvoja po cenu životne sredine i obe su destruktivne i smrtonosne. I trenutna pandemija je nastala kao posledica potrebe za novim resursima koja je prouzrokovala narušavanje ekosistema i izlaganje nepoznatim patogenima. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti je izjavio da tri od četiri nove bolesti potiču od kontakta ljudi i životinja u narušenim životnom staništima, kao što su ebola i druge vrste koronavirusa poput MERS-a (Vijay Kolinjivadi, Univerzitet u Antverpu).

Pandemija koronavirusa je do sad uticala na više od 1,5 miliona ljudi širom sveta (https://www.worldometers.info/coronavirus/). S obzirom na novonastalu situaciju, pored zatvorenih škola, firmi, prodavnica, kompanije sada nisu u stanju da nastave sa svojim nemarnim razvojem. Ljudi primećuju da su vazduh i voda čistiji u gradovima, da ima manje emisije štetnih gasova, kao i to da se životinje više vraćaju u gradove. Ipak, privremene promene u stanju prirodnih resursa nisu razlog za slavlje. One su prouzrokovane usled skoro potpunog „gašenja“ društva, zbog čega su pre svega nastradali nemoćni i siromašni, ljudi su izgubili poslove, a tek će se milioni ljudi boriti sa ekonomskom krizom koja nam dolazi nakon pandemije. Države su preuzele različite mere u borbi protiv pandemije, pri čemu su neke ekstremnije od drugih. Međutim, to se ne dešava sa klimatskim promenama. Takav, relativno brz odgovor na pandemiju virusa COVID-19 treba da nam ukaže na sposobnost i kapacitet društva da reaguje i sprovede radikalne promene samo ukoliko razumemo da je to neophodno. Ali nama nisu potrebne radikalne promene koje će uništiti živote mnogih. Potrebna nam je pravedna klimatska tranzicija koja će se pobrinuti za ljude i koja će biti integrisana u borbu protiv pandemije i njenih posledica na ekonomiju. Takav odgovor, ne samo što će usporiti klimatsku katastrofu, nego će i potencijalno sprečiti buduće pandemije. Pravedna klimatska tranzicija podrazumeva održiv plan rasta, koji će imati ljude kao prioritete, a ne profit. Prvi korak u tome je da „stimulativni paketi“, koje vlade najavljuju kao podršku u predstojećem periodu, ne budu izgubljeni samo na izbavljanje korporacija, već da se ulože u razvoj obnovljive energije, boljeg zdravstva, obrazovanja i osiguranja građana.NaPandemija koronavirusa je do sad uticala na više od 1,5 miliona ljudi širom sveta (https://www.worldometers.info/coronavirus/). S obzirom na novonastalu situaciju, pored zatvorenih škola, firmi, prodavnica, kompanije sada nisu u stanju da nastave sa svojim nemarnim razvojem. Ljudi primećuju da su vazduh i voda čistiji u gradovima, da ima manje emisije štetnih gasova, kao i to da se životinje više vraćaju u gradove. Ipak, privremene promene u stanju prirodnih resursa nisu razlog za slavlje. One su prouzrokovane usled skoro potpunog „gašenja“ društva, zbog čega su pre svega nastradali nemoćni i siromašni, ljudi su izgubili poslove, a tek će se milioni ljudi boriti sa ekonomskom krizom koja nam dolazi nakon pandemije. Države su preuzele različite mere u borbi protiv pandemije, pri čemu su neke ekstremnije od drugih. Međutim, to se ne dešava sa klimatskim promenama. Takav, relativno brz odgovor na pandemiju virusa COVID-19 treba da nam ukaže na sposobnost i kapacitet društva da reaguje i sprovede radikalne promene samo ukoliko razumemo da je to neophodno. Ali nama nisu potrebne radikalne promene koje će uništiti živote mnogih. Potrebna nam je pravedna klimatska tranzicija koja će se pobrinuti za ljude i koja će biti integrisana u borbu protiv pandemije i njenih posledica na ekonomiju. Takav odgovor, ne samo što će usporiti klimatsku katastrofu, nego će i potencijalno sprečiti buduće pandemije. Pravedna klimatska tranzicija podrazumeva održiv plan rasta, koji će imati ljude kao prioritete, a ne profit. Prvi korak u tome je da „stimulativni paketi“, koje vlade najavljuju kao podršku u predstojećem periodu, ne budu izgubljeni samo na izbavljanje korporacija, već da se ulože u razvoj obnovljive energije, boljeg zdravstva, obrazovanja i osiguranja građana.

Ukoliko se ovo ne bude dogodilo, ostaje nam dosadašnji scenario koji ubrzano vodi u sve veće i pogubnije promene.

Moguće je i naučiti nešto od situacije u kojoj se nalazimo, a ta znanja možemo implementirati u dalji razvoj. Među njima su radni obrasci i navike koje podrazumevaju manju potrošnju, manje saobraćaja i kraće radne nedelje, a pored toga i oslanjanje na lokalne lance prodavnica umesto na konglomerate i korporacije koje su među glavnim zagađivačima. Takođe, u kriznoj situaciji smo shvatili da su ljudi koji su godinama dobijali minimalce, sada heroji i esencijalni deo društva.

Trenutno je neophodno biti odgovoran i obazriv, ali treba i uvideti nejednakosti koje je ova kriza ogolila. Potrebno je da se nakon ove krize ujedinimo za opstanak daljih generacija koje dolaze i obezbedimo im sigurnu budućnost održivim razvojem.