Svaka životinja, uključujući i nas, dobila je od prirode sve potrebno za preživljavanje. Međutim, ljudi su hiljadama godina svojim načinom života stvarali sve nesposobnija bića od naše vrste. Ljudske životinje svoje dlake pokušavaju da svedu na minimum, ali zato rado kradu krzno od svoje neljudske braće. Raznobojna krzna koja se mogu videti u divljini ne pripadaju nama! Međutim, čovek misli da mu sve pripada, što je dovelo do izuma zamki, kaveza, kao i skladišta u kojima stane na hiljade takvih kaveza.
Različite životinje, uključujući lisice, pse i mačke, činčile, rakune, dabrove, zečeve i mnoge druge, provedu svoje kratke živote u minijaturnim kavezima, okruženi svojim fekalijama, dok im ne bude slomljen vrat ili probušena lobanja.
Izvor: furfreealliance.com
Činčile su stidljive životinjice koje mogu da provedu celu noć u „razgovoru“ sa svojim prijateljima. Vole čistoću i samim tim peru se više puta dnevno. Činčile žive na visokim nadmorskim visinama (3000–5000m) pa samim tim nisu bez razloga pokrivene gustim krznom. Sa druge strane, visoke temperature (više od 27 stepeni) mogu dovesti do toplotnog udara i ove malene životinje umiru. Nažalost, često možemo videti da se njihovo krzno nosi kao modni detalj. Za samo jednu jaknu nemilosrdno je ubijeno 200 činčila, a velika potražnja dovela je skoro do izumiranja vrste. Činčile su takođe nokturne životinje, što znači da su aktivne noću, dok se na farmi sa njima radi preko dana. Pre smrti, činčile su držane u kavezima u kojima se jedva mogu okrenuti, temperature nisu pogodne za njih, a bebe im se oduzimaju, dok mame ispuštaju bolne krike u pokušavaju da šapicama dopru do svoje bebe i na sve načine da se provuku kroz kavez.
Izvor: Unsplash
Lisice su inteligentne životinje koje svojim repom, ostavljajući miris, komuniciraju sa drugim životinjama. Lisice se hrane bobicama, korenjem, puževima, miševima i imaju značajnu ulogu u održavanju ravnoteže biodiverziteta. Ove životinje žive 2 do 3 godine, međutim, ukoliko su ostavljene na miru od strane ljudi, žive oko 7 godina. Na farmama lisice se hrane ostacima koji ne zahtevaju zamrzavanje. U Kanadi postoji oko 35 farmi lisica koje se uzgajaju radi njihovog krzna. Koliko god je poznata kao napredna zemlja, Finska je poznata i po činjenici da poseduje oko polovine ukupnog broja farmi lisica na svetu. U ovoj zemlji ih strada oko 4.000.000 svake godine.
Zečevi su veoma socijalne životinje koje žive sa svojim porodicama u podzemnim domovima. Hrane se raznim bobicama, voćem i povrćem i trude se da pažljivo neguju prednje zube koji nikada ne prestaju da rastu. Ove životinje puno skaču, trče i istražuju, a takođe sklapaju prijateljstva sa drugim životinjama kao i sa ljudima. Međutim, ljudi ih često prevare, te oni svoje živote provedu u malom kavezu, gde ne mogu ni da skoče, ni da se pomere. Oko 1.000.000.000 zečeva godišnje strada radi krzna, od čega 70.000.000 samo u Francuskoj.
Izvor: furfreealliance.com
Foke svake godine tokom svoje migracije prave pauzu na santama leda kako bi se ženke porodile. One rađaju jednom godišnje, a beba već od druge nedelje formira belo, meko krzno. Mame se u početku ne odvajaju od beba, međutim, kada dođe vreme za hranjenje, bebe ostanu zajedno sa jednom od mama, dok ostale idu po hranu. Ova potraga traje 3–5 dana i, nažalost, hiljade mama vrati se da bi zateklo prazne sante leda. Kanadski pokolj foka dešava se svake godine da bi se napravili kaputi. Ovi ljubitelji hladnih predela bivaju ubijeni velikim palicama i pištoljima, a u poslednjih 5 godina na ovaj način stradalo je više od 1.000.000 foka.
Izvor: furfreealliance.com
Rakuni su predivne, inteligentne i snalažljive životinje. Mogu da naprave dom u raznim šupljinama, žbunju, napuštenim kućama, dimnjacima (na šta su primorani zbog gubitka prirodnog staništa, koje im je globalizacija „priuštila“). Rakuni imaju gusto, sivo-smeđe krzno i veoma osetljive uši u kojima se nalazi belo krzno. U prirodi rakuni žive oko 7 godina, ali nažalost, njihove živote često skrate pohlepni ljudi koji postavljaju zamke i puštaju besne lovačke pse na njih (koje takođe maltretiraju i drže u kavezima). Ovi rakuni provode sate u agoniji dok lovci ne dođu po njih, a često sebi odgrizu šape kako bi pobegli.
Izvor: furfreealliance.com
Dabrovi su veoma osetljive životinje, koje biraju partnera samo jednom i ostaju tokom čitavog života zajedno brinući se o svojoj deci. Njihove arhitektonske veštine su izvanredne – oni grade veoma komplekse brane koje dovode do stvaranja močvara koje postaju dom hiljadama vrsta. Kada su u opasnosti, dabrovi rone duboko, lupajući širokim repom koji pravi neverovatno jak zvuk, kako bi upozorili ostale životinje na opasnost. Nažalost, ovako značajna vrsta u ekosistemu svakodnevno se susreće sa zamkama postavljenih zbog njihovog krzna, a često i pobegnu ranjeni, te se dave u vodi 20-ak minuta, što je dokazano da je jedna od najbolnijih smrti.
22. Novembar 2020.