Izvor: Reddit
U jesen 1990. godine u Zoološki vrt u Beogradu dovedena je slonica Tvigi. Ona je tada imala 24 godine. Rođena je u Indiji, odakle je prokrijumčarena u Englesku. Zbog svoje „loše naravi“ preneta je u zoološki vrt u Holandiji, u kojem je živela od 1977. godine. Zapravo, Tvigi je u Beograd došla kao „pozajmica“ od strane tog holandskog zoo-vrta, kako bi se parila sa muškim slonom koji je već bio zatočen u beogradskom zoo-vrtu. Međutim, njih dvoje se nisu lepo slagali i nikada se nisu parili. Zbog sankcija koje su uvedene Jugoslaviji devedesetih Tvigi se nikada nije vratila u Holandiju. Sedam godina nakon Tviginog dolaska muški slon je umro od kancera i od tada je ona sama, jedina slonica u beogradskom zoo-vrtu.
Tvigi je azijski slon. Da nije zarobljena kao slonče, danas bi verovatno predvodila svoje krdo kao najstarija slonica. Krda slonova su matrijarhati, što znači da ih predvodi najstarija slonica i sastavljena su samo od ženki. U svakom krdu ima između 10–30 slonica. U krdu nema borbe, već se predvodnice smenjuju jedino kada najstarija slonica umre. Azijski slonovi dnevno pređu od 5 do 10 hiljada kilometara u potrazi za hranom, a hrane se lišćem, plodovima stabala i korom. Iako slonovi nemaju prirodne neprijatelje, osim lavova, koji ponekad love mlade slonove, veliku pretnju za azijske slonove predstavljali su ljudi, koji su ih u prošlosti lovili zbog velikih kljova, a u zemljama u kojima je lov zabranjen su (bili) žrtve krivolova. Danas se retko viđaju azijski slonovi sa kljovama, baš zato što su selektivno lovljeni mužjaci koji su imali velike kljove. U Aziji se slonovi koriste kao turističke atrakcije, a mnogo njih je pripitomljavano da bi se koristili u ratu ili kao prevozna sredstva. U tim slučajevima love se mladunci, koji se nakon toga dresiraju i uče zahtevanom ponašanju. Ujedno, mladi slonovi su lovljeni za potrebe cirkusa i zooloških vrtova širom sveta. Danas se procenjuje da ima oko 15.000 pripitomljenih i između 25.000 i 33.000 azijskih slonova u divljini. Na početku XX veka ih je bilo oko 100.000.
Izvor: Tanjug/Tanja Valič
Slonovi su veoma inteligentna bića koja vole da komuniciraju sa drugim pripadnicima svog krda, što se posebno odnosi na ženke. Tvigi je sama od 1997. i nema nikoga ko može da je čuje i razume zvukove kojim saopštava svoje želje, upozorenja ili stanja. Osim hronične depresije i usamljenosti, njeno stanje je ugroženo nebrigom o njenom zdravlju i lošom negom koju prima. Uobičajeni problem sa kojim se slonovi u zarobljeništvu suočavaju su bolesti stopala. Bolest stopala je najčešći razlog smrti zarobljenih slonova. Nastaje od stajanja na tvrdim površinama (betonu) u toku celog dana, usled čega se razvijaju duboke infekcije kostiju. Tvigina stopala su u veoma lošem stanju i na mnogim slikama se vidi kako drži noge u neprirodnom položaju. U časopisu „Nacionalna geografija“ 2008. godine objavljen je članak u kojem se ukazuje na rezultate istraživanja koje su sproveli kanadski i britanski naučnici 2002. U toj studiji je analizirano 4.500 afričkih i azijskih slonova koji su živeli u zarobljeništvu ili u divljini. Mahom su uzimane u obzir ženke i analizirani slonovi su bili iz evropskih zooloških vrtova, iz nacionalnog parka u Keniji i iz parka koje uređuje država Mjanmar, u kojem su slonovi prinuđeni na težak rad. Njihov zaključak je bio da je ženkama afričkih slonova rođenim u zoološkim vrtovima prosečni životni vek iznosio 17 godina, što je vrlo malo u poređenju sa prosečnim životnim vekom od 56 godina, koliko su dostizale u nacionalnom parku u Keniji. Za azijske slonove je zaključeno da je prosečni životni vek 19, ukoliko je slonica rođena u zoo-vrtu i 42 ukoliko je rođena u divljini. Naučnici su takođe otkrili da su slonovi koji su rođeni u zoo-vrtu umirali znatno ranije od slonica koje su iz divljine donete u zoo-vrtove. Kao i u svakoj industriji koja eksploatiše životinje, same žrtve nemaju mogućnost sopstvenog glasa, pa nam iskustvo kroz koje prolaze nije u potpunosti poznato. Iz tog razloga postoji mnogo pokušaja da se dokaže da eksploatisanim životinjama nije loše, štaviše, da se ljudi koji ih eksploatišu veoma dobro brinu o njima, te da su srećne. Jedan od primera koji je naveden na sajtu Global Sanctuary for Elephants je članak Robert-a Viese-a, direktora zoološkog vrta u San Dijegu u Kaliforniji, kojim je želeo da pokaže da slonovi u zatočeništvu žive koliko i u divljini. Ove tvrdnje nisu naučno utemeljene, a osim toga, očigledno je i običnom posmatraču da potrebe slona, najvećeg kopnenog sisara, kojem su potrebne tone svežih biljaka, hiljade kilometara slobode i socijalne interakcije sa drugim pripadnicima svoje vrste, u zatočeništvu svega ovoga fali.
Izvor: Telegraf.rs/Mateja Beljan
Nažalost, Tvigi nije usamljen primer. Mnogi slonovi i slonice čekaju svoj trenutak slobode koji im je oduzet kada su oteti iz svog prirodnog staništa i smešteni u kaveze. Jedina nada koju imaju su aktivisti za životinje, koji se bore da slonovi iz zarobljeništva pređu u utočišta za slonove, koja im pružaju daleko veći prostor i osećaj slobode. Slonici Tvigi možete pomoći ukoliko zapratite stranicu https://www.facebook.com/ElephantTwiggy/ na društvenoj mreži Facebook i na taj način podignete vidljivost i svest o patnji životinja u zoološkim vrtovima. Više informacija o slonovima, njihovoj jedinstvenoj i miloj prirodi i o tome koliko zapravo pate u zatočeništvu možete naći na stranici https://globalelephants.org/ odakle su uzeti i podaci za ovaj tekst. Pored zooloških vrtova, slonovi pate i u cirkusima i podvrgnuti su brutalnim metodama podučavanja, kako bi bili naterani da izvode određene pokrete/trikove. Na stranici https://www.care2.com/ možete naći aktuelne peticije kojim pomažete određenim životinjama (između ostalog i slonovima) da budu izbavljeni iz industrija.
05. Septembar 2023.